После 100 година нашла сам деду на острву Елис и вратила породични дуг: "На твом гробу нема ничега"
Телеграф 19.12.2020 | Драгана Рогановић
И када би телевизор ућутао, тата би проговорио и деда из Херцеговине би се појавио... У троделном оделу, са шеширом, господин у коме би тешко било препознати сељачића који је са 28 година отишао у Америку, рудара који се обогатио копајући злато на Аљасци, ратника који је прешао Албанију и борио се на Солунском фронту...
Нисам га никада упознала јер је преминуо 14 година пре него што сам ја дошла на свет. Не знам како изгледа, јер је породица све његове фотографије сахранила са њим. Нисам му никада свећу на гробу запалила, јер се тачно место његовог почивалишта не зна... Нико му није подигао споменик, камен ставио или дрво посадио да би се знало где су му кости... Једино што знам да почива негде на гробљу у Кадином селу крај Скопља... Аћим Рогановић мој деда по оцу, био је
