Ne postoji jedna slika grada – svako ima svoju i svaka je istina za sebe
RTS 14.01.2021
Sećam se jednog predavanja na Kolarcu posvećenog distopiji na filmu i u literaturi. Bilo je to vreme kada su ove teme svrstavane u žanr fantastike i kada niko nije razmišljao da je tako nešto moguće u stvarnosti. Baš te večeri razgovarala sam sa jednim arhitektom o tome kako bi bilo lepo da napravimo serijal o gradu kroz eseje o prostoru i čoveku.
Toliko smo se uživeli u temu da smo čak počeli da osmišljavamo špicu i došli na ideju da bi bilo veoma efektno kada bismo imali kadrove grada bez ljudi a to bi značilo da snimamo noću ili čim svane dan, mada ni tad ne bismo dobili željeni efekat, grad nikada nije sasvim sam. Odustali smo od toga. A onda, mnogo godina kasnije sedimo u karantinu zbog pandemije koronavirusa i danima gledamo kadrove praznih gradova. Zaista praznih. Čujem se tih dana sa arhitektom sa
