Не постоји једна слика града – свако има своју и свака је истина за себе
РТС 14.01.2021
Сећам се једног предавања на Коларцу посвећеног дистопији на филму и у литератури. Било је то време када су ове теме сврставане у жанр фантастике и када нико није размишљао да је тако нешто могуће у стварности. Баш те вечери разговарала сам са једним архитектом о томе како би било лепо да направимо серијал о граду кроз есеје о простору и човеку.
Толико смо се уживели у тему да смо чак почели да осмишљавамо шпицу и дошли на идеју да би било веома ефектно када бисмо имали кадрове града без људи а то би значило да снимамо ноћу или чим сване дан, мада ни тад не бисмо добили жељени ефекат, град никада није сасвим сам. Одустали смо од тога. А онда, много година касније седимо у карантину због пандемије коронавируса и данима гледамо кадрове празних градова. Заиста празних. Чујем се тих дана са архитектом са
