Живот на Косову: Ко плаћа које рачуне за комуналије

Више од две деценије после завршетка рата, на Косову и даље важи правило да ће од места становања зависити - које рачуне за комуналије плаћате.

Становници општина на северу Косова - Северна Митровица, Лепосавић, Звечан и Зубин Поток - живе по другачијим правилима у односу на остатак Косова, а на адресе им стижу и значајно другачији рачуни.

Ипак, оно што се у највећој мери променило и објединило јесте - валута.

Евро је једина званична валута на Косову, па се готово сви рачуни испоручују са износима у европском новцу.

Они који се испоручују у динарима - углавном се и не плаћају.

• Зашто се не разумеју Срби и Албанци на Косову
• Чије су Газиводе
• Сава Јањић: „Нисмо приметили промену после Вашингтонског споразума&qуот;

Становник Приштине

Сељим Демоли има 73 године и некадашњи је рудар у руднику Стари трг који је морао да напусти почетком деведесетих година прошлог века.

Његова данашња пензија мала је да покрије све издатке.

„Када платим све комуналије, за које прво морам да издвојим, често ми не остане за лекове&qуот;.

„Ако се струја не плаћа, брзо долазе да исеку струју, а поновно прикључење је врло скупо&qуот;, каже Демоли за ББЦ.

Домаћинства у Приштини струју плаћају око 50 евра месечно, мада зими трошкови за електричну енергију иду и до 70 евра, углавном због грејања.

„Вода буде 15 евра, па кад се дода смеће и канализација, а пензионери немају никакве попусте, буду заиста огромни трошкови&qуот;, каже Демоли.

Наплатом воде бави се регионална компанија надлежна за Приштину, док трошкови одношења смећа износе око пет евра и плаћају се директно општини.

Уколико у становима постоји централно грејање, цена је око 80 евроценти по квадрату.

Фиксни телефон многи су угасили или га нису ни уводили после ратних сукоба, а у Приштини се о тој мрежи стара Телеком Косова.

Становница Северне Митровице

У сандучићима становника Северне Митровице стижу две врсте рачуна - они који се плаћају, и они који се само чувају.

„Моја породица плаћа телефон и интернет што плаћају готово сви на северу, док ја плаћам и смеће, али мислим да сам ту у мањини.

Струју не плаћам иако рачуни стижу, али они су често веома различити, не поклапају се дуговања - не знате да ли се то игде бележи, да ли би се плаћање сматрало отписом дуга&qуот;, каже Мирјана Милутиновић из овог града.

Рачуни за струју стижу од фирме Електрокосмет која је део Електропривреде Србије и на њима се уредно пописују дуговања за претходни период - али ова компанија нема начина да дугове и наплати.

Ова Митровчанка каже и да никада није добила рачун за воду.

„Често вести буду да у Митровици и Звечану нема воде због дуговања, а ми, упркос томе што је направљен регионални водовод за четири општине на северу Косова, добијамо воду из јужног дела.

„Све се подигне на политички ниво, мада та искључења трају један дан и онда се све врати на старо.&qуот;

• „Језеро Трамп“ - шта све на Косову носи америчко име
• Разгледница из Приштине
• Колико се данас разумеју Срби и Албанци и да ли нови речник може да помогне

Мирјана Милутиновић каже да се готово сваке године најављује да ће плаћање рачуна постати обавеза, али се ништа конкретно не деси.

У децембру 2020. године поново је отворено питање снабдевања севера Косова струјом, када је целокупни енергетски систем прешао у руке косовског оператера, али се та промена није одразила на обавезе домаћинстава - за сада.

„Тачно је да многима одговара да не плаћају комуналије, али је јасно и да није направљен систем који би вас увео у регуларне обавезе.

„Људи су свесни да ће једном те ствари морати да се плаћају, сви знају да то нигде на свету нема, али највише их плаши да ће морати да се измире сва дуговања ретроактивно - сви се надају или ретроактивном отпису дугова или да Србија покрије та дуговања.&qуот;

Рачуни који се редовно плаћају стижу из ћерке-фирме Телекома Србија.

Наплатом трошкова за фиксни и мобилни телефон, кабловску телевизију и интернет на северу Косова бави се компанија „мтс д.о.о.&qуот; која послује по законима Косова, па рачуни и у Северну Митровицу стижу у еврима - иако је у граду већину ствари могуће платити и у динарима.

Становник Партеша

Градимир Живковић живи у селу Доња Будрига које је, по плану некадашњег мировног преговарача Мартија Ахтисарија, део тада формиране општине Партеш.

Већински насељено српском заједницом, рачуне добија углавном из Приштине.

„Обавезно плаћамо струју косовској компанији.

„Рачуни стижу месечно и, ако дуг пређе 100 евра, долазе да је исеку&qуот;, каже он за ББЦ на српском.

За разлику од северног дела Косова, у енклавама јужно од Ибра плаћање рачуна је обавезно.

„Кад је почињала наплата, било је проблема - ми смо месец дана били без струје, имали смо сукобе са КФОР-ом и полицијом.

„Тад је направљен договор да за све оне који редовно почну да плаћају, поништавају им се дугови - али сада нам се на рачунима појављују нека стара дуговања од хиљаду или две хиљаде евра, мада још нико не инсистира да се то плати.&qуот;

Због свега тога, све су веће и разлике у томе колико се може уштедети на комуналијама.

„На северу не плаћају ништа, а примања имају већа од нас.

„Сви ми који смо радили у привреди смо на минималцу који није повећаван, а дажбине морају да се плате.&qуот;

Живковић додаје да у његовом селу нема водовода, па ни трошкова за воду, али да се одношење смећа плаћа општини Партеш.

„Раније су нас условљавали да не можемо да региструјемо аутомобил ако нисмо платили рачуне за смеће или порезе, али сада само траже таксу од 10 евра.&qуот;

У ери мобилне телефоније, становници Партеша већином рачуне плаћају косовској компанији у власништву Телекома Србија, „мтс д.о.о&qуот;, мада често имају и број код једног од два косовска оператера мобилне телефоније - „Ваља&qуот; и „Ипко&qуот;.

Фиксна телефонија и на југу Косова, из различитих разлога, полако одлази у историју.

„Телефоне смо имали пре рата, али то не функционише после рата јер су нам каблови пресечени.

Тамо где каблова има, рачуни се плаћају Телекому Србије&qуот;, каже Живковић.

Можда ће вас занимати и приче о споразуму из Вашингтона:

• Овална соба и Ниске страсти: Увреда Србије или „погрешно протумачена” критика Америке
• Шта су добили Србија и Косово, а шта Ричард Гренел
• Шта је Хезболах и зашто се нашао у вашингтонском споразуму
• Откуд у вашингтонском споразуму о Косову српска амбасада у Израелу

Дванаест година након проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 115 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.21.2021)