Директор програма Нова писменост: Идеја је сарадња која би произвела практичне политике

Директор програма Нова писменост и партнер у организацији Пропулсион, Дарко Соковић казао је данас да је идеја "Нове писмености" сарадња која би произвела практичне и променљиве политике, приручнике и начине на које се може деловати.

"Свет у коме смо и све што нас окружује заправо је тема нове писмености за ново доба, на основу тога доносимо најважније одлуке у животу", рекао је Соковић на панелу "Нова писменост за ново доба".

Он је рекао да одлуке које људи доносе јесу резултат онога како су разумели и обрадили информације.

"Европска комисија је прошле године у извештају о напретку Србије посебно поменула теме медијске и информационе писмености. Надамо се да ће сарадња са пројектом 'Нова писменост', партнерство које имамо са Америчком агенцијом за међународни развој (УСАИД) и оно што ће у сарадњи са државом Србијом урадити допринети да у следећем извештају Европске комисије будемо значајно испред онога где смо били", рекао је Соковић.

Он је са министарком културе и информисања Мајом Гојковић потписао Меморандум о сарадњи између тог министарства и програма Нова писменост.

Након потписивања меморандума, Гојковић је казала новинарима, у холу зграде Радио-телевизије Војводине, да је тај меморандум потписан с циљем да грађани разумеју појам медијске писмености.

"Грађани Србије треба да разумеју и предности али и замке које ново дигитално доба пружа свима нама. С једне стране су позитивне стране, нови медијски садржаји и нови медијски алати, али са друге стране већи конзументи информација него до сада", рекла је министарка.

Она је оценила да грађани постају жртве непроверених информација, чиме се креира и јавна слика, као и друштвена свест, и да због тога треба да постоји начин да се грађанима објасне праве и корисне информације.

Директор мисије Америчке агенције за међународни развој (УСАИД) Мајк де ла Роса казао је на отварању панела да он верује да је нова писменост важна за све у глобалном друштву - за грађане, медије, за начин на који се организује образовање.

Он је оценио да је нова писменост једнако важна и за приватни сектор јер се "ефикасније долази до добара и услуга на тржишту, уз знатно драматичнији раст економије".

"У самом срцу овог догађаја је све дигитализованије друштво вођено информацијама где ће нам вештине и алати нове писмености водити свакодневни живот. Управо дигитална технологија омогућава свима нама приступ, стварање и дељење информација готово тренутно, а можемо да радимо на даљину и учествујемо на конференцијама попут ове", рекао је Де ла Роса, обраћајући се путем видеа.

Како је навео, људи су "скоро дошли до тачке када могу дословно бити на два места истовремено" и у исто време решавати мноштво проблема.

"Како је глобална пандемија утицала ба саму структуру нашег професионалног и породичног живота, све се ослањамо на информативне мреже. Сада је, више него икада, ново доба у којем живимо повећало потребу за медијском и дигиталном писменошћу", рекао је Де ла Рос.

Додао је да људи треба да науче да користе све "фантастичне и нове алате и технологије" како би функционисали у "новом свету".

"Али морамо бити паметнији и марљивији у смислу безбедног и сигурног коришћења ових технологија у своју корист, уместо да јој дозволимо да нам наштети", казао је Де ла Рос.

Према његовим речима, унапређење медијске и дигиталне писмености је пресудно за повећање економског развоја и интеграције у европско и глобално тржиште и економију.

"У овој глобалној економији медијска и дигитална писменост морају бити предуслов за истинско и промишљено учешће грађана широм света", навео је он и изразио наду да ће уз помоћ УСАИД-а могуће пружити грађанима, предузећима и јавним администраторима те нове вештине које он оцењује као неопходне за економски и друштвени развој у 21. веку.

Министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић изјавио је да се током похађања онлајн наставе ученици повећано сусрећу са медијима и да то појачава потребу да се они медијски едукују.

"Настава српског језика и књижевности преставља системски и континуирано-одговорну ову потребу. Располажемо са богатим садржајем наставним садржајима, који се изучавају на часовима тог предмета, чија је заступљеност у наставној недељи у поређењу са већином других доминантна ", рекао је Ружић.

Министарка трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић навела је да према подацима из 2020. године 80 одсто домаћинства има интернет док 70 одсто грађана интернет користи активно.

Матић је оценила да треба да се ради на томе да цела територија Србије буде покривена интернетом.

"Нова писменост за ново доба је нешто што живимо увелико. Дигитално доба је тек пред нама, а писменост о којој данас овде причамо, залог је за нашу будућност", казала је она.

Директор Иницијативе "Дигитална Србија" Небојша Ђурђевић рекао је да се у свим професијама наилази на проблеме које је много лакше решити уколико се познају дигитални алати, али и начин на који они могу да помогну да се савладају препреке.

"Дигиталне вештине се граде од најранијег доба али важно је и да старији, а пре свега родитељи и наставници, разумеју да су те вештине потребне много ширем фронту занимања него што су програмерске. Зато данас под новом писмености говоримо о новом скупу вештина који се за данашње генерације додаје оно што традиционално познајемо као писменост", рекао је Ђурђевић.

Он је навео да та иницијатива у оквиру ширег програма "Нова писменост" развија дигиталне компетенције свих актера у образовном систему, али и шире популације кроз спровођење низа активности.

"Сама дигитална писменост је део много шире приче - образовања, пословања, медија, приватности. Зато је ово пројекат немалог обима и зато се окупио велики број професионалаца са различитих страна", закључио је Ђурђевић.

Амбасадор и шеф Делегације Европске уније у Србији Сем Фабрици рекао је да су информације људима углавном најбољи пријатељи али да могу бити и непријатељи уколико људи нису спремни да се правилно носе са њима.

"Због тога је од велике важности да будемо способни да управљамо својим уносом информација и да их најбоље искористимо а не обрнуто", оценио је Фабрици и додао да се танка линија између тога да ли људи користе информације или информације користе њих зове медијска писменост.

Он је казао да Европска унија посвећује много енергије и ресурса медијској писмености, а да су у Србији недавно завршена два важна пројекта која су усмерена на младе људе, студенте и њихове наставнике и менторе јер "одатле потиче писменост".

Партнер у организацији Пропулсион Горан Зарић навео је да је принцип сарадње од почетка најважнији у том програму.

"Ми смо у програм са врлом опсежном припремом, која је укључивала сарадњу са Цесидом који је спровео истраживање у коме је учествовала публика између 12 и 60 година у циљу испитивања њихово понашање и потребе, када је у питању медијска и дигитална писменост", казао је Зарић.

Он је рекао да је план да једном годишње раде опсежно истраживање у циљним групама, да се испитају потребе и одреде "медијски и дигитални индекс", на основу њихове процене.

Према његовим речима, медијска писменост се много брзо развија и захтева континуирану пажњу и учење о томе.

"Верујем да само особа која располаже са довољно информација и са различитим информацијама може да направи поређење и да гради мисаони процес ка доношењу неке информисане одлуке", рекао је Зарић.

(Бета, 26.01.2021)