DOPISNICA IZ BANATA - Ljubomir Živkov: Boks
RTV 26.03.2021 | RTV
FARKAŽDIN - Na štalskom prozoru, koji niko ne može da domaši bez merdevina, našao sam pored stare češagije još jednu stvar, gvozdenu i tešku, kao duple naočare za decu, samo bez drški i bez stakleta, nema nikakav žig, MADE IN, ni SDELANO, a ne izgleda ni da je rad Gige Dojnovića kod koga sam nosio ravnike i koji nam je potkivao konje. “Šta je ovo?!” – pitao sam babu. – “Kako si to domašio i ko te opunomoćio da to diraš!? To je bokser! Proturiš tu prste i ako nekog udariš u slepo oko možeš da ga ubiješ!”
Uglavnom sam reč “bokser” (kao i glagol “opunomoćiti” koji je baba švotajući se organima gonjenja upotrebljavao kad god sam uradio nešto nedopušteno) naučio pre nego što sam saznao za plemenitu veštinu, i pre nego što je boks, više zahvaljujući prvim televizorima nego “Politici” koja je nekolicini pretplatnika stizala poštom, postao omiljen i u Farkaždinu. I sam sam se okušao u njemu, jer nam je Mile zvani kad ne čuje Purđa objasnio da su pripreme, veština, i pamet
