“Pao je mrak, svi sede u autobusu, a selektor i dalje traži loptu. A onda je dreknuo i podigao je iznad glave…”
Nedeljnik pre 26 dana | Uroš Jovičić
Fotografija: Profimedia Toliko nas je srpska fudbalska reprezentacija retko obradovala, da smo od svake važne pobede napravili mit, od svakog čistog poraza nepravdu, a od male nade ogromna očekivanja.
Samo je jedna generacija zaslužila i više od ove naše sklonosti ka preuveličavanju – pazite se samo komentara, ta generacija je sada kostur A tima. “Novozelanđani” koje je sa klupe predvodio Veljko Paunović postali su prvaci sveta i ostali zauvek zaslužni za to što smo poverovali da je moguće da i mi pobedimo nekoga krajem produžetka i da taj neko bude Brazil i da bude u finalu Mundijala. A da ne bude san. Da to ne bi bio san, bilo je potrebno da se mnogo toga
