“Пао је мрак, сви седе у аутобусу, а селектор и даље тражи лопту. А онда је дрекнуо и подигао је изнад главе…”
Недељник 17.04.2021 | Урош Јовичић
Фотографија: Профимедиа Толико нас је српска фудбалска репрезентација ретко обрадовала, да смо од сваке важне победе направили мит, од сваког чистог пораза неправду, а од мале наде огромна очекивања.
Само је једна генерација заслужила и више од ове наше склоности ка преувеличавању – пазите се само коментара, та генерација је сада костур А тима. “Новозеланђани” које је са клупе предводио Вељко Пауновић постали су прваци света и остали заувек заслужни за то што смо поверовали да је могуће да и ми победимо некога крајем продужетка и да тај неко буде Бразил и да буде у финалу Мундијала. А да не буде сан. Да то не би био сан, било је потребно да се много тога
