Bombe i sirene kao sećanje na detinjstvo: Potresna sećanja dece na NATO agresiju 1999. ovekovečena u knjizi (foto)

Očevi su bili mobilisani, ili su stražarili u ulici na smenu. - Strah je uvek bio prisutan. Tada od bombi, a pre toga od napada na naše selo, od kidnapovanja, ubistva... Strah od mraka kad legnem i pitanje da li ćemo se ujutru probuditi živi - priča Snežana. Kasnije se život odvijao "normalno", osim što bi svakodnevno tu "normalnost" prekinula poneka bomba, koja bi pala u okolini. - Već smo znali da razlikujemo bespilotne letelice i bombe. Deda nas je upozoravao da