Чајетина жели да буде прва ЕКО општина у Србији (ФОТО/ВИДЕО)
Општина Чајетина, чију планину Златибор годишње посети више од 300.000 туриста, најавила је да јој је примарни циљ да постане прва ЕКО територија у Србији, саопштила је данас Стална конференција градова и општина (СКГО).
"У општини Чајетина, што је реткост у Србији, више нема дивљих депонија, а читава територија општине, укључујући урбане и руралне месне заједнице, комунално је опремљена", наводи се у саопштењу.
Од априла 2017. године та општина учествује у Програму "Подршка локалним самоуправама у Србији на путу ка ЕУ – Друга фаза" који финансира Влада Шведске и реализује СКГО.
Подршка се пласира кроз пет најзначајнијих програмских области - заштиту животне средине, унапређење пословне климе на локалном нивоу, ЕУ интеграције и међународну сарадњу, родну равноправност и превенцију и управљање ванредним ситуацијама на локалном нивоу.
Активност тог програма одвија се кроз директну подршку унапређењу услуга за грађане и привреду, кроз општинске пакете подршке одређеном броју локалних самоуправа са фокусом на заштиту животне средине.
Осим општине Чајетина, пакети подршке спроводе се још у осам локалних самоуправа и то у области управљања отпадом у Лесковцу и Голупцу, затим на тему спровођења испитивања задовољства корисника комуналних услуга са препоруком унапређења рада у Зрењанину, Житишту, Сечњу, Новом Бечеју, Новој Црњи и у сфери сарадње општина на заштити и одрживом коришћењу језера Ћелије у оквиру пакета подршке Крушевцу
"За СКГО сарадња са Шведском асоцијацијом региона и општина (САЛАР) и колегама и партнерима из Шведске изузетно је важна, пре свега због искустава на пољу заштите животне средине које од њих можемо да добијемо. За нас као организацију, а пре свега за наше општине и градове чланице, та тема је значајна зато што ће јединице локалне самоуправе морати да изнесу велики терет европских интеграција у области заштите животне средине", рекао је програмски директор СКГО за урбани развој, животну средину и комуналне делатности Миодраг Глупчевић.
Учешћем у програму подршке у области заштите животне средине, општина Чајетина додатно је, како се наводи, едуковала своје кадрове, ојачала капацитете и инфрастуктуру и донела стратешке документе неопходне за реализацију примарне селекције и одговорног управљања отпадом.
Педседник општине Чајетина Милан Стаматовић рекао је да је свестан чињенице да је неопходно променити свест грађана и да је потребно кренути са едукацијом локалног становништва у чему су имали значајну подршку пројектног тима.
"Након тога, морали смо да обезбедимо инфрастуктуру за правилно селектовање отпада и да поставимо контејнере, који се уредно празне и да се смеће одвози и депонује онако како закон то предвиђа", рекао је Стаматовић.
Руководилац комуналне службе Комуналног јавног предузећа "Златибор" и координатор пројекта Вера Благојевић рекла је да је општини највећа помоћ од тог пројекта чињеница да су постали самостални у изради локалног плана управљања отпадом.
Из општинског буџета финансирана је, како се наводи, набавка три наменска камиона за одвоз и пресовање отпада и 400 пластичних контејнера за смеће, направљена су три рециклажна острва, а изградња четвртог планирана је до краја године.
Додаје се да уколико све буде текло према плану, очекује се изградња рециклажног дворишта, поред кога ће се ускоро наћи и компостана.
У току је израда Студије изводљивости за уклањање анималног отпада са територије Чајетине и Ужица, коју такође финансира Шведска влада.
"За Чајетинце је од пресудног значаја за даљи ток реализације пројекта била студијска посета Шведској, када су сви актери, од председника општине, менаџмента и радника комуналног предузећа и представника грађана Чајетине били у прилици да у пракси виде како изгледа 'шведски модел' управљања отпадом.
Шведски амбасадор Јан Лундин, своју земљу види, како се наводи, као поузданог партнера Србији на њеном путу ка интеграцији у Европску унију (ЕУ), а питање екологије јесте једно од горућих проблема.
"На овом сложеном питању потребно је радити годинама. Србија је кренула тим путем, уз подршку Шведске и ЕУ. Добра вест је да је проблеме сасвим могуће решити и то у неколико наредних година, а напредак је видљив", рекао је Лундин.
Очекује се, како се наводи, да до 2022. године, захваљујући утицају тог програма, локалне самоуправе у Србији буду боље припремљене за придруживање ЕУ, са побољшаним услугама, унапређеним дијалогом са кључним актерима и ефикаснијом и транспарентнијом локалном администрацијом, која функционише сходно принципима добре управе и родне једнакости.
(Бета, 29.04.2021)
