Laza Lazarević: Vetar

Bio je red na njega, na Janka. On je ovako pričao. Kad sam se vratio "ozgo" u Srbiju, dobio sam mesto u ministarstvu i živeo sam s majkom od moje plate i njene male ušteđevine. Živeli smo lepo i zadovoljno! Osobito je moja majka bila zadovoljna što joj nisam doveo "iz Pariza kak'u Švabicu", pa da "ne ume s njome ni govoriti". I ja sam bio zadovoljan što sam neženjen. I mada je majka počesto navijala da joj dovedem "odmenu", ništa me nije vuklo pred oltar. Nije da