Србија, банке и кредити: Шта одлука Врховног суда значи за банке, а шта за грађане и њихове адвокате
Док неки адвокати сматрају да допуна става Врховног касационог суда може довести до незапамћене уставне кризе, из Удружења банака Србије истичу да је она доказ да су банке и до сада радиле по закону.
Када је Иван Милошевић, инжењер из Београда, потписао уговор о финансијском кредиту од два милиона динара, није ни слутио да ће му на рачун лећи 60.000 мање.
Банка му је наплатила ову суму за обраду кредита, а он је после разговора са адвокатима одлучио да је тужи, верујући да има шансе да добије спор на основу става који је Врховни касациони суд (ВКС) донео 2018. године.
Према том ставу, банке морају „јасно и недвосмислено&qуот; да истакну шта спада у трошкове кредита.
ВКС, највиша судска инстанца у Србији, у међувремену је допунио став и закључио да банке законито наплаћују обраду трошкова и осигурање кредита код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита (НКОСК), чак и ако јасно не наглашавају шта спада у те дажбине.
„Сада апсолутно више нисам оптимиста да могу да добијем овај спор са банком, а видим и да су други уплашени и не знају шта да раде&qуот;, каже Милошевић за ББЦ на српском.
- Какве муке су имали корисници Моби банке - „заглављене су ми паре на рачуну&qуот;
- Минус на рачуну - најскупља банкарска играчка у Србији
- „Ја сам гувернер док је Вучић на власти“
Став је допуњен због потребе за уједначавањем судске праксе, јер су судови у међувремену доносили различите одлуке у истим или сличним споровима, наводи се у саопштењу које је 20. септембра издао ВКС.
Из Народне банке Србије (НБС) кажу да банке имају право да поред камате наплате и трошкове обраде кредита, под условом да су укључени у обрачун ефективне каматне стопе (у укупну цену кредита), наводе у писаној изјави за ББЦ на српском.
У протеклих неколико година, покренуто је око 250.000 хиљада спорова против банака због спорних трошкова обраде, иако не постоји званичан податак о тачном броју, тврди Јасмина Милутиновић председница Адвокатске коморе Србије (АКС).
„ВКС је довео грађане у неравноправан положај јер их је ставом из 2018. године и ревизијским одлукама прво учврстио у уверењу да им неко право припада, што је довело до покретања спорова, а онда је допуњеним ставом исто то право ускратио&qуот;, наводи Милутиновић.
Адвокати су до сада неколико пута протестовали незадовољни допуном става ВКС.
Адвокатска комора је обуставила рад 20. и 21. октобра, а најављен је и нови протест 23. октобра.
Шта је одлучио Врховни касациони суд и у чему је проблем?
Врховни касациони суд (ВКС) донео је 16. септембра допуну Правног става о дозвољености уговарања трошкова кредита из 2018. године према којој банке „нису дужне да посебно доказују структуру и висину трошкова&qуот; обраде кредита које наплаћују клијентима.
Адвокат Небојша Богдановић сматра да је после допуне става настала „врло незахвална позиција за клијенте и адвокате, али и за судије&qуот;.
У пракси то изгледа овако - ако је неко узео стамбени кредит од 50.000 евра, банке му наплаћују у просеку између 1.500 и 2.000 евра за трошкове обраде кредита и осигурање код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита (НКОСК), каже Дејан Гавриловић из организације Ефектива за ББЦ на српском.
„Тако клијенти који узму стамбени кредит од 50.000 евра на 20 година, просечно врате око 100.000 на основну главнице и камате, а на то се онда дода тих 1.500 до 2.000 евра за трошкове кредита&qуот;, објашњава он.
Износ може бити и већи и мањи за исту вредност кредита, јер све зависи од политике банке, додаје Гавриловић.
„Обезбеђење кредита код НКОСК може да иде од пар стотина до више од хиљаду евра&qуот;, каже он.
Од 2018. до допуне става ВКС правноснажно је пресуђено у „више хиљада предмета&qуот; у корист грађана, наводе из Адвокатске коморе Србије (АКС).

Шта ће бити са онима који су добили првостепени спор са банкама?
Урош Тодоровић, маркетиншки стручњак из Панчева, подигао је пре пет година кредит од 49.760 евра.
Банка му је на основу осигурања кредита наплатила додатних 208.382 динара - знао је то пре потписивања уговора са банком, али је касније увидео да грађани покрећу тужбе против банака због тога.
Одлучио је да поднесе тужбу уз помоћ организације Ефектива, а Трећи основни суд у Београду донео је правоснажну пресуду 2020. Године.
Пресудом је банци наложено да му исплати више од 250.000 динара на основу судских и трошкова осигурања кредита у НКОСК.
- Глово у Србији и наплаћивање у девизама: Грешка у програму и проблеми са законом
- Зашто су фриленсери у Србији и даље љути - камповање и протести у центру Београда
- Поморци као фриленсери: Како држава опорезује српске раднике на бродовима у иностранству
Из банке му, међутим, нису уплатили новац, већ су поднели жалбу другостепеном суду у јануару 2021. године.
„Адвокати су ми рекли да не бринем и да је у том тренутку судска пракса била да се досуђује у корист грађана&qуот;, каже овај 36-годишњак за ББЦ на српском.
Док није сазнао за допуну става ВКС, Тодоровић није знао много о спору - био је свестан само да је у току.
„Сада не знам на чему сам - да ли сад ово значи да смо сви озбиљно надрљали зато што постоји нека полуга моћи која то може да изведе или ће се наставити претходна пракса&qуот;, пита се он.
Иако му банка није вратила новац после првостепене пресуде, Тодоровић сада размишља да ли ће у случају да изгуби нову парницу морати сад он да плати трошкове суђења.
„Не знам шта да радим - вероватно ћу са адвокатом видети да ли треба да одустанем од тужбе или да урадим нешто друго&qуот;, закључује он.
О наплати обраде трошкова кредита
Ефективна каматна стопа је обједињена цена коштања кредита са свим трошковима, наводи се на сајту Бизлајф.
Ова камата износи између 0,5 до 2 одсто главнице кредитног износа, кажу из Удружења банака Србије.
„Немогуће је одређивати такав трошак за сваког клијента појединачно - ако би се плаћао у фиксном износу, они који узимају мањи кредит плаћали би више него што је то случај сада када је у процентуалном износу&qуот;, тврде из НБС.
Такође, за мање суме банке могу да прихвате већи ризик без строге провере, док су за веће износе провере „сложеније и скупље&qуот;, објашњавају они.
Новинари ББЦ-ја на српском покушали су да дођу до информације о укупном годишњем приходу које банке у Србији остварују на основу наплате трошкова обраде кредита, али из Удружења банака кажу да не располажу тим подацима.
Шта ће бити са онима који нису дочекали првостепену пресуду?
Иван Милошевић је 2020. године поднео тужбу против банке, али пресуда у његовој парници још није изречена.
„Сваког октобра ми наплаћују годишњу накнаду за одржавање кредита и тог месеца ми је рата уобичајено већа за неких 50 евра, а камату су ми обрачунали на главницу од два милиона динар, иако сам у старту добио мање&qуот;, објашњава он.
Сада, како каже, није сигуран шта може да учини - није оптимиста по питању победе у спору, али не жели лако ни да одустане.
Уколико изгуби спор, можда ће морати да плати око 600 евра на име судских трошкова банци, објаснили су му адвокати
„Наравно да размишљам да ли да повучем тужбу и мислим да је то згодан мамац банака људима који су у страху.
„Али, не верујем да ћу одустати - углавном када нешто отпочнем, онда хоћу то и да истерам до краја&qуот;, истиче Милошевић.
Да овом одлуком расту шансе банака на првостепеним рочиштима против клијената, сматра и адвокат Небојша Богдановић.
„Још се не зна како ће судови реаговати, али сада изгледа да ће се спорови који нису завршени другостепено окренути у корист банака, а против физичких лица.
„Дошли смо у ситуацију да имамо одређени број 'срећника' који су до сада успели да добију другостепене поступке и добили су новац назад, а велики број људи неће моћи да добије ово&qуот;, каже овај адвокат.

Шта кажу банке?
У саопштењу УБС истиче се да су банке позвале грађане да повуку тужбене захтеве до краја ове године.
Поручили су да су банке спремне да одустану од наплате судских трошкова клијентима у случају повољног исхода, уколико они повуку жалбе до 31. децембра ове године.
Банке се неће жалити на правоснажне и извршне пресуде у корист клијената и грађани који су добили другостепене спорове не треба да стрепе од поновног суђења, кажу из УБС у писаној изјави за ББЦ на српском.
Ова одлука ВКС „показује да су банке поступале по закону&qуот;, а став овог суда из 2018. године је „потпуно неспоран, али су га судови погрешно интерпретирали&qуот;, додају из овог удружења.
Шта кажу адвокати?
Трошкови обраде кредита које банке наплаћују су „врло нејасни&qуот; и грађани су због тога успевали да добијају спорове против банака, каже адвокат Небојша Богдановић за ББЦ на српском.
„Све услуге које банка нуди имају своју јасну цену, само трошкови обраде кредита не&qуот;, каже он.
Он се пита и због чега приликом процентуалне наплате трошкова обраде кредита долази до плаћања различитих износа, јер не види по чему се процес разликује за мањи или већи кредит.
„Такође, ако одете у банку, разговарате са службеником, поднесете захтев који вам банка касније одбије зато што не испуњавате неки услов, ви нећете платити трошкове обраде кредита.
„Вама је захтев обрађен и ништа не платите у том случају, а процедура је иста као и да је прихваћен&qуот;, каже овај правник.

Милош Андријашевић, члан Адвокатског протестног одбора, рекао је на конференцији за новинаре да „није постојао основ&qуот; за доношење ове допуне, што су из ВКС правдали потребом за уједначавањем судске праксе, јер је „99,99 одсто случајева пред ВКС од маја 2018. године окончано у корист грађана&qуот;.
- Да ли ће поскупљење услуге онлајн плаћања вратити људе у редове на улици
- Када стижу дивиденде од бесплатних акција у Србији и колико је то новца
- Колика је куповна моћ у Србији мерена кратким еспресом
Сада би слика на рочиштима могла да буде значајно другачија.
Допуна става ће утицати на спорове у којима се тражи утврђење ништавости уговора само из разлога што њиме није структура и висина тих трошкова, а таквих спорова је „јако пуно&qуот;, каже Јасмина Милутиновић, председница Адвокатске коморе Србије за ББЦ на српском.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 10.21.2021)
