Славиша Лекић: Љубав на прву “шлајфну”
Нови магазин 11.11.2021 | Нови магазин
Тог тмурног децембарског јутра, знам да је био петак, док сам у руци држао тек купљени примерак Омладинских новина, поред киоска дијагонално од кафане “Орашац”, готово на углу Булевара револуције и Рузвелтове улице, заљубио сам се и до данас се одљубио нисам.
Добро се сећам: није баш нешто посебно изгледала, али јесте била другачија. Није била ни млада ни стара; ни очешљана ни замршене косе; ни “природна” ни нашминкана...! Али била је савршена и 100 одсто за мене: груди су ми се надимале, у глави ми је тутњало, а уста су била сува као пустиња док сам, ходајући ка Врањској, где сам становао, мислио о њој. – Јутрос сам се заљубио, рекао сам оцу кад сам стигао кући. – Стварно?, рекао је. – Опет? – Не баш опет.
