“Мислим се – да л’ да се умијем ил’ да се убијем”: Како је Бора Тодоровић неиспаван и нерасположен дошао на пробу у Атеље 212…
Недељник 13.11.2021 | Михајло Драшкић
Принтсцреен/ИоуТубе/ Јован Јовановић Седамдесетих година прошлог века жалио се често Бора Тодоровић, Бора Чвока, како не може да спава.
Тако једном дође Боривоје на пробу у Атеље 212 нерасположен, депресиван. Питају га шта му је, а он отвори душу: “Дошла ми мама Дана и синоћ заспа к’о топ, а мене ухватило нешто, уморан сам, спава ми се, али неће сан на очи. Наставио је даље Бора. “Шетам по соби као луд, попих шаку пилула за спавање, а мама Дана хрче ли хрче”, прича Бора. “Мислим се да л’ да се умијем, ил’ да се убијем”. И тако до јутра. Пуче дан, видим мама се пробуди, а ја скроз очајан рекох:
