Александар Трифуновић: Људске конекције јаче су од сваког бетона и жице
Данас 19.12.2021 | Раде Радовановић
За време Другог светског рата моја бака Љубица, Рускиња, протјерана је са фамилијом из села у околини Кијева у њемачке логоре.
Бакино село је сравњено са земљом и никад га више није видјела, Украјину и свој завичај. У логору је упознала мог деду Михајла, Личанина из околине Плитвица. Љубав је себи нашла пут у времену без љубави. На овој слици је заједно са дедом у Њемачкој након што су ослобођени и кренули на пут ка Србији. Иза њих је крушка коју је деда кришом ноћу брао на имању на ком су присилно радили и доносио их баки. Ово им је једна од ријетких заједничких фотографија. ***
