Гусле су нас заувек везале
Вести онлине 14.02.2022 | Професор Слободан Живковић
За Бошка Тешановића први пут смо чули од мојих родитеља, Радојке и Милутина – Тинета Живковића након њихове прве турнеје по Аустралији осамдесетих година 20. века. Описали су нам га као јако финог, интелигентног и надасве доброг човека. Волео је да посећује концерте наших певача и музичара у Сиднеју, било да су се одржавали у концертним салама или у ресторанима.
Када смо 1991 године, због надолазећих опасних догађаја у тадашњој Југославији, решили да се преселимо у Аустралију и да својој деци омогућимо живот и школовање у миру, знао сам да ћемо од Бошка Тешановића моћи да очекујемо помоћ за прво раздобље нашег живота у Сиднеју. Његовом старијем сину Радету, који нас је посетио у Београду при повратку за Аустралију с његовом будућом супругом, предао сам на дар за Бошка моје прелепе гусле, јер сам знао да их он сакупља
