Србија и Дан државности: Сретење – дан кад се срећу зима и лето, историја и држава, сенка и медвед

Од 2002. године, Србија обележава Дан државности 15. и 16. фебруара, у знак сећања на два важна историјска датума.

Један је дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак против Турака, под вођством Ђорђа Петровића Карађорђа.

Други - дан када је у Крагујевцу 1835. године усвојен и заклетвом потврђен први модерни, и за то време, изузетно либерални Устав Кнежевине Србије.

Иако се празнују 15. и 16. фебруара, оба догађаја су се десила на црквени празник Сретење, по јулијанском календару - 2. и 3. фебруара.

Јулијански календар је у 19. веку био важећи календар у целој држави, а данас га поштује само Српска православна црква.

• Не, 2019. година није крај деценије
• Петак тринаести: 12 ствари које треба да знате
• Зашто померамо сат и од када се то ради
• Од петокраке до сватова: Како се користи застава Србије

Зашто су ти догађаји важни?

Устанак је означавао „почетак рата и сукоб са огромном империјом, који је носио велики ризик&qуот;, каже историчар Милош Ковић за ББЦ на српском.

„Доношење Сретењског устава је значајно као почетак пута ка стварању демократског друштва и државе&qуот;, каже Ковић.

Ако би морао да се определи који је од два догађаја историјски важнији, Ковић би рекао - 1804. година.

„Тад су много озбиљније ствари биле у игри. То је почетак ратова за ослобођење и уједињење Срба, а и то је први такав устанак на Балкану&qуот;, истиче Ковић.

Мада је то и последица географског положаја - територија Србије налазила се на ободу Османског царства.

Какав је њихов утицај на модерну Србију?

Од Првог српског устанка па током наредних 100 година, Срби су прошли пут који су неке друге земље пролазиле вековима - ослобађање од стране власти, а и изградња унутрашњих институција - државе, војске, културе.

Како је све почело?

Повод за избијање Првог српског устанка био је јањичарски зулум наметнут у Београдском пашалуку и сеча кнезова - када су Турци поубијали бројне угледне грађане тадашње Србије.

Преживеле народне вође окупиле су се у Шумадији, у Орашцу на Сретење 1804. године, на месту познатом као Марићевића јаруга.

После слома устанка и нагодбе новог српског кнеза Милоша Обреновића са турским властима, и само помињање Карађорђевог имена ни пред њим ни пред Турцима није било баш упутно, писао је новинар Времена Небојша Грујичић.

Карађорђе је убијен по наређењу самог Милоша, а његова глава послата султану у Истанбул.

„Забележено је да је Први српски устанак потцењивачки називао 'Карађорђевом размирицом', а самог Црног Ђорђа 'зверообразним вођом'. На питање ко је убио Карађорђа, Милош је знао да каже 'убила га суза народна', алудирајући на чињеницу да је Карађорђе у критичном моменту Устанка 1813. напустио земљу&qуот;, пише Грујичић.

И, заиста, није сачувана писана историјска грађа о Првом српском устанку.

Први писани документи о почетку револуције у Србији објављују се тек крајем 19. века, „и то далеко од Србије и под будним Милошевим оком&qуот;.

„Кнез је Вуку Караџићу претио да ће га гонити `код свије европејскије дворова` уколико би похвално писао о Црном Ђорђију&qуот;, писао је Грујичић.

Модерни либерални устав

„Станислав Винавер је рекао да је устанак почетак борбе за људска права, јер су они бранили животе, имовину и част од самовоље дахија&qуот;, наводи Ковић.

Дахије су били одметници од турског султана које нико није контролисао.

Као важан допринос Карађорђа напомиње и давање сељацима власништва над малим поседима.

„Карађорђе је поделио земљу сељацима и то је Милошевом потврдом постала држава слободних сељака. У то време, у Америци и даље постоји ропство, а у Русији је кметски систем&qуот;, објашњава Ковић.

Сва ова права била су садржана у Уставу који је донет на Сретењској скупштини 1835.

Творац овог документа био је новинар, политичар и дипломата Димитрије Давидовић. Писао га је по узору на уставе Француске и Белгије.

Ово је први српски устав - у њему су изражене потребе српског друштва: национална еманципација, разбијање феудалних установа и аутократске владавине.

Ипак, такозвани Сретењски устав изазвао је негодовање великих сила - Аустрије, Турске и Русије, због чега је убрзо суспендован.

Ко је био Димитрије Давидовић?

Рођен у Земуну, тадашњој Хабзбуршкој монархији, Давидовић је отишао у Беч на студије медицине. Убрзо је, међутим, одустао и заједно са Димитријем Фрушићем покренуо Новине сербске 1813. године.

Лист је излазио наредних осам година и данас се сматра значајним за развој српског новинарства.

У Бечу је Давидовић покренуо и књижевни лист Забавник.

Притиснут финансијским проблемима и умешан у политичке размирице, Давидовић се 1821. године вратио у Србију.

Именован је за секретара кнеза Милоша Обреновића, а између 1830. и 1835. године је као дипломата у Цариграду радио на решењу питања српске аутономије.

Године 1834. постао је попечитељ - министар, а годину дана касније пише највиши државни правни акт.

Али и Давидовића и устав сачекала је иста судбина.

Устав је укинут, а Давидовић убрзо смењен са свих државних положаја.

Умро је у Смедереву 1838. године.

Вест о његовој смрти нису објавиле „Новине сербске&qуот;. Тадашњи уредник Димитрије Исаиловић је тако одлучио, претпоставља се, из страха од кнеза Милоша.

Шта је, између осталог, писало у Уставу?

• Сербија је нераздјелно, и у прављенију свом независимо Књажество по признанију СултанаМАХМУДА Другога, и Императора НИКОЛАЈА Првога.
• Сваки Србин и без сваке разлике једнак је пред законима Србским, како у обрани, тако и у казни на свим судовима от најмањег до највећег.
• 112) Нико у Сербији не може се ни гонити ни затворити, развје по пропису закона, и от законе и природне власти.
• 113) Нико у Сербији да не стоји више от три дана у затвору, а да му се не јави кривица, за коју је затворен, и да се не узме на испит.
• 114) Нико у Сербији не може казњен бити, већ по закону и по пресуди надлежнога суда.
• 115) Кому се један пут судило већ за какву кривицу, пак је по пресуди судејској казњен и отпуштен, или нађен да није крив, оному неможесе по други пут судити за исту кривицу.
• 116) Свакому грађанину Србскому отворен је пут к свим чиновима у Сербији, како се само нађе,даје способан и достојан к њима. При једнакој способности предпостављасе Србин страному.
• 117) Сваки Србин има право бирати начин живљења свог по својој вољи, само који није на обштенародну штету.
• 118) Како роб ступи на Србску земљу, от онога часа постаје слободним, или га ко довео у Сербију, или сам у њу побегао. Србину слободно је роба купити, но не продати.
• 119) Имање сваког Србина, било какво му драго, јест неприкосновено. Ко се покуси, дирнути у туђе добро и имање, или присвајати га, или окрњити, онај ће се сматрати за нарушитеља обштенародне безбједности, био он ко му драго и от куд му драго.
• 122) Сваки Србин дужан је плаћати сваке године законом отређени данак, от кога се никонеослобођава, и притицати к обштинским потребама при грађењу мостова и крчењу друмов
• 138) Никакав чиновник не смје водити трговине, ил' радити заната сам и под својим именом.
• Тако закључено и заклетвом свију подписани и све Сретенске Скупштине подтврђено уКрагујевцу Трећега Февруарија иљаде осам стотина и тридесет пете године от Рождества Христова.

Извор: Сретењски устав

Бурне округле годишњице

Први српски устанак и Карађорђе вратили су се на позорницу тек са повратком Карађорђевића на власт - после Мајског преврата 1903. године.

Тада је династија Обреновић свргнута са власти убиством краља Александра и краљице Драге.

То се поклопило са прославом стогодишњице Првог српског устанка - коју ће обележити Карађорђев унук на челу државе - краљ Петар Карађорђевић.

И 150. годишњица устанка поклопила се са бурним политичким дешавањима

Обележена је непосредно након смене Милована Ђиласа, првог дисидента Титове Југославије, у јануару 1954. године.

У то време се на Карађорђев устанак гледало кроз призму комунизма - говорило се о социјалној димензији Устанка, о отпору окупатору, о догађају који је био буржоаско-демократска револуција, писао је Грујичић.

Централној свечаној академији су присуствовали сви највиши партијски и државни функционери предвођени Јосипом Брозом Титом, међу којима и потпредседници СИВ-а Едвард Кардељ и Александар Ранковић, као и чланови генералитета и представници Цркве.

Та пракса није у потпуности изостала ни у 21. веку.

Двестота годишњица од почетка Првог српског устанка организована је 2004. на највишем државном нивоу, а у Одбору за прославу седели су заједно, између осталих, идеолошки удаљени Добрица Ћосић и Латинка Перовић.

Имајући у виду значај устава и Карађорђеве буне, Ковић сматра да је овај датум згодно одабран за државни празник.

„Сретење је срећно узето за празник, али није јасно зашто је то названо Даном државности када је то почетак ослобођења народа.

„Државност је нејасан појам, а слобода - сви знају шта је. Кључна реч би ту требало да буде слобода&qуот;, закључује Ковић.

Шта је празник Сретење?

Српска православна црква 15. фебруара слави Сретење Господње.

Празник се обележава 40 дана после Божића у знак сећања на догађај када је Девица Марија донела Исуса Христа као бебу у јерусалимски храм.

У народу постоји веровање да се на Сретење срећу зима и лето. Ако тада осване сунчан дан, а медведи уплашени од сопствене сенке врате се у зимски сан, верује се да ће зима потрајати још шест недеља.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.20.2022)