"Народ умире, одлази један по један, надгробни споменици су најтраженија роба": Како је један разговор у кафани "подгрејао" тему нестанка српских села
Блиц 10.04.2022
Рано се и необављена посла разиђе оно пар трговаца што у четвртак, са по којом овцом, сабајле дође у Каран. Киша их растера. Није знао мој сапутник, нисам ни ја, да први пут нема сточног вашара на Благовести, црквену славу пет села Лужничке долине код Ужица.
А тек не знадосмо да ће нас, десетину минута пошто се упознасмо, пут заједно навести до стола за којим се на велики празник славило што одавно у овом крају није и да ће се прича одмотати до тема које нису за славље. На расрксници у Луновом Селу, тек што умину пљусак и подиже се магла, примих у кола сувоњавог бркајлију старије доби и танког гласа што стајаше крај пута са испуженом руком и подигнутим палцем. - Куда, стари? Можеш са мном до Карана, даље не идем –
