Bogdan Diklić, “kulturni ataše KK Partizan”, ekskluzivno za Nedeljnik, o 30 godina Istanbula: Kao da drugačije i može da se voli…
Nedeljnik 13.04.2022 | Uroš Jovičić
Screenshot Od škljocaja upaljača koji se čuo nekoliko trenutaka nakon što je hrapavi, odmereni glas sa druge strane rekao jasnom dikcijom: “Da, ovde Bogdan Diklić”, do trenutka kada je minut posle prekinute veze, on pozvao, zbog “kratkog post scriptuma”, sve je teklo lako, kao pas Koprivice ka Đorđeviću.
Prva rečenica: “Željko mi je rekao da ćete me zvati, a kada mi on tako nešto kaže, to je za mene kao zapovest. Istina, naglasio je da ćete biti kratki, čemu se nadam. Znate, ja se medijski ne eksponiram…” Kako ste se sreli, vi i Partizan? Ja sam već voleo Partizan, to mi je bilo opredeljenje dato mestom rođenja. U Bjelovaru sam rođen, tamo sam živeo i tamo je postojao jedan rukometni klub, koji se zvao Partizan. Taj je Partizan iz Bjelovara bio fenomen svoje vrste
