Богдан Диклић, “културни аташе КК Партизан”, ексклузивно за Недељник, о 30 година Истанбула: Као да другачије и може да се воли…
Недељник 13.04.2022 | Урош Јовичић
Сцреенсхот Од шкљоцаја упаљача који се чуо неколико тренутака након што је храпави, одмерени глас са друге стране рекао јасном дикцијом: “Да, овде Богдан Диклић”, до тренутка када је минут после прекинуте везе, он позвао, због “кратког пост сцриптума”, све је текло лако, као пас Копривице ка Ђорђевићу.
Прва реченица: “Жељко ми је рекао да ћете ме звати, а када ми он тако нешто каже, то је за мене као заповест. Истина, нагласио је да ћете бити кратки, чему се надам. Знате, ја се медијски не експонирам…” Како сте се срели, ви и Партизан? Ја сам већ волео Партизан, то ми је било опредељење дато местом рођења. У Бјеловару сам рођен, тамо сам живео и тамо је постојао један рукометни клуб, који се звао Партизан. Тај је Партизан из Бјеловара био феномен своје врсте
