Хелсинки – Брисел, преко Анкаре: Крај скандинавске неутралности и друге последице рата
Недељник 21.05.2022 | Недељник.рс
ЕПА-ЕФЕ/СТЕПХАНИЕ ЛЕЦОЦQ Узмимо као релевантне приче да је Владимир Путин до сада искористио мали део свог војног потенцијала, да је у Украјину слао трећепозивце, да руска армија није крхка као што се од почетка инвазије чини и да “оно право” тек следи.
Како онда објаснити његов значајан заокрет по питању које је у последњих десетак дана један део грађана Европе обрадовало, а други део забринуло? Путин је на најаву да би Шведска и Финска могле убрзаним процесом да уђу у НАТО рекао да би “консеквенце могле да буду тешке”. А сада, када је Шведска поднела званични захтев за улазак у НАТО, из Кремља стижу другачије поруке. “Што се тиче проширења НАТО-а, укључујући и проширење кроз прихватање нових чланица
