"Олуја" одувала детињство "Нисам ни помислила да је то последња ноћ проведена у мојој соби, у мом кревету, последње свитање зоре у родном месту"
Ало 04.08.2022
Ђурђица Поповић, 1995. имала је девет година. Тог 4. августа спремала зе са свадбу код кума, у малом личком селу Велебиту. Сећа се, једино, да је тога дана све мирисало на кишу. Али да ништа није слутило "олују", која ће њу и још четврт милиона Срба "одувати" са њихових огњишта у Хрватској.
"Бирала сам шта ћу обући, какву ћу фризуру направити... Изабрала сам хаљиницу и лакиране ципелице... Једно јутро, негдје око четири сата, пробудила нас је пуцњава. Ништа необично, није био први пут да мирни, дјечји сан, прекину рафали. Али тог 4. августа 1995. године нисам ни помислила да је то посљедња ноћ проведена у мојој соби, у мом кревету, посљедње свитање зоре у родном мјесту... У пламену је нестало све што су генерације годинама стварале..." Ово је
