Поп култура: Проблематично наслеђе Лолитине приче, 60 година касније, или како се родило чудовиште
Јужне вести 18.08.2022 | ББЦ Невс на српском
Гетти Имагес Кад се изговори сама, реч Лолита призива одређену колективну слику: „малолетну" девојку која је свесна властите сексуалне привлачности - и намерно је истиче - изгледајући много напредније у односу на своје стварне године.
Ово проблематично поп-културно наслеђе, које се пропагира кроз музику, моду, фотографију и много тога још, делује удаљено од мушкобањасте, несамосвесне девојке описане у истоименом роману Владимира Набокова из 1955. године. На озлоглашеном филмском плакату за адаптацију Стенлија Кјубрика, „црну слепстик комедију" из 1962. године, како ју је назвала критичарка Полин Кел, млада девојка зури у нас преко наочара за сунце у облику срца, док лиже лизалицу, уз реченицу:
