Rusija i Ukrajina: O čemu razmišlja i šta planira Vladimir Putin

Pitanje koje postavljamo već mesecima, čak i pre nego što je Rusija napala Ukrajinu - o čemu razmišlja i šta planira ruski predsednik Vladimir Putin?

Dozvolite mi da se unapred ogradim.

Nemam kristalnu kuglu Kremlja. Niti imam Putina na direktnoj telefonskoj vezi.

Bivši američki predsednik Džordž V. Buš jednom je rekao da je pogledao Vladimira Putina u oči i da je „osetio njegovu dušu".

Pogledajte kako se to dobro završilo za odnose Rusije i Zapada.

Dakle, ulazak u um lidera Kremlja je prilično nezahvalan zadatak, ali važno je pokušati. Sada možda i više nego ikada, u svetlu nedavnog moskovskog zveckanja nuklearnom sabljom.

• Da li Putinov san o ruskoj pobedi izmiče u Ukrajini
• Putin je podigao ulog u borbi protiv Ukrajine i Zapada
• Da li bi Putin aktivirao nuklearno oružje

Nema sumnje da je ruski predsednik pod pritiskom.

Njegova takozvana „specijalna vojna operacija" u Ukrajini je pošla naopako za njega.

Trebalo je da traje nekoliko dana, ali prošlo je skoro osam meseci i ne vidi se kraj.

Kremlj priznaje „značajne" gubitke trupa; poslednjih nedelja ruska vojska gubi teritoriju u Ukrajini koju je prethodno okupirala.

Da bi povećao broj vojnika, prošlog meseca Putin je proglasio delimičnu mobilizaciju, a govorio je da to neće učiniti.

U međuvremenu, sankcije nastavljaju da ugrožavaju rusku ekonomiju.

Dakle, da se vratimo na Putinovo stanje duha.

Hoće li razmišljati da je sve pogrešno shvatio, da je njegova odluka o invaziji bila fundamentalna greška?

Nemojte tako pretpostavljati.

„Putinova percepcija pokreće čitavu situaciju u ovom sukobu", smatra Konstantin Remčukov, vlasnik i glavni urednik ruskog lista Nezavisimaja gazeta.

„On je autoritarni lider nuklearne sile. On je neprikosnoveni lider u ovoj zemlji. Ima neka čvrsta uverenja i percepcije koje prati do ludila.

„Počeo je da veruje da je to egzistencijalno značajno. Ne samo za njega, već za budućnost Rusije".

Ako je ovaj sukob egzistencijalan, koliko daleko je Putin spreman da ide da bi ga dobio?

Poslednjih meseci visoki ruski zvaničnici - i Putin među njima - davali su nesuptilne nagoveštaje da bi lider Kremlja bio spreman da upotrebi nuklearno oružje u ovom sukobu.

„Mislim da neće", rekao je američki predsednik Džozef Bajden za CNN.

„Ali mislim da je neodgovorno da on o tome priča".

Ovonedeljno intenzivno rusko bombardovanje Ukrajine ukazuje na to da je Kremlj, u najmanju ruku, odlučan da eskalira stvari sa Kijevom.

I sa Zapadom?

„On pokušava da izbegne direktnu konfrontaciju sa Zapadom, ali je u isto vreme spreman za to", smatra iskusni liberalni političar Grigorij Javlinski.

„Najviše se plašim mogućnosti nuklearnog sukoba. I, na drugom mestu, bojim se beskrajnog rata".

Ali „beskrajni rat" zahteva beskrajne resurse.

To je nešto što Rusija izgleda nema.

Talas raketnih udara na ukrajinske gradove je dramatična demonstracija sile, ali koliko dugo Moskva to može da nastavi?

„Da li biste mogli da nastavite ovaj raketni tok danima, nedeljama, mesecima? Mnogi stručnjaci sumnjaju da imamo dovoljno projektila", kaže Remčukov.

„Takođe, sa vojne tačke gledišta, niko nikada nije rekao šta bi bio znak konačne [ruske] pobede? Šta je simbol pobede? Barjak nad Berlinom je to bio 1945. godine. Koji je kriterijum uspeha? sada? [Barjak] nad Kijevom? Nad Hersonom? Nad Harkovom? Ne znam. Niko ne zna."

Nije jasno ni da Vladimir Putin zna.

Još u februaru, čini se da je cilj Kremlja bio brzi poraz Ukrajine, prisiljavajući suseda Rusije da se vrati u orbitu Moskve bez produženog rata.

Pogrešio je.

Potcenio je ne samo odlučnost ukrajinske vojske i naroda da brani zemlju, već i sposobnost sopstvene vojske.

• Sve greške ruske vojne strategije u Ukrajini
• Rusko povlačenje sa severoistoka Ukrajine razotkriva slabosti u ljudstvu i opremi
• Putin: Kontraofanziva Ukrajine ne menja naše planove
• Ko je novi komandant ruskih snaga u Ukrajini Sergej Surovikin

Šta sad misli?

Da li je trenutni plan Vladimira Putina da učvrsti kontrolu nad ukrajinskom teritorijom za koju tvrdi da je anektirao i potom zamrzne sukob?

Ili je odlučan da nastavi sve dok se cela Ukrajina ne vrati u sferu uticaja Kremlja?

Ove nedelje bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev napisao je: „Ukrajinska država u njenoj sadašnjoj konfiguraciji… biće stalna, direktna i jasna pretnja Rusiji. Verujem da bi cilj naših budućih akcija trebalo da bude potpuna demontaža ukrajinskog političkog režima".

Ako reči Medvedeva odražavaju razmišljanje Putina, očekujte dugotrajan i krvav sukob.

Ali, neizbežno, Putinovi postupci u inostranstvu imaju posledice kod kuće.

Godinama je Kremlj marljivo negovao Putinov imidž „gospodina stabilnosti", ohrabrujući rusku javnost da veruje da će sve dok je on na čelu biti bezbedni.

Tu priču je sada teško prodati.

„Prethodni dogovor Putina i društva bio je - 'ja vas štitim'", kaže Remčukov.

„Dugi niz godina glavni slogan je bio 'predvidljivost'. Kakva je to predvidljivost danas? Koncept je završen. Ništa nije predvidljivo. Moji novinari ne znaju da li će dobiti pozive (za mobilizaciju) kada se vrate sa posla kući."

Odluka Vladimira Putina da izvrši invaziju na Ukrajinu iznenadila je mnoge.

Ali ne političara Javlinskog.

„Mislim da se [Putin] kretao u tom pravcu - iz godine u godinu je gradio put do onoga što sada imamo", kaže Javlinski.

„Na primer, uništavanje nezavisnih medija. On je to započeo 2001. Dve godine kasnije, počeo je da uništava privatne biznise. Nastavio je 2014. i onim što se desilo sa Krimom i Donbasom. Morate biti slepi da to ne vidite".

„Problem Rusije je naš sistem. Ovde je stvoren sistem koji je iznedrio takvu osobu (kao što je Putin). Pitanje uloge Zapada u stvaranju ovog sistema je veoma ozbiljno.

„Problem je u tome što ovaj sistem nije stvorio društvo. U Rusiji ima mnogo veoma finih ljudi. Ali građanskog društva nema. Zato Rusija ne može da odoli".

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 10.12.2022)