Poslednji kadar iz Knez Mihailove: Jedan sasvim ličan oproštaj od Božidara Loosa

Mnogi od autora RTS-a mogu da napišu isti ovakav tekst. Ovo je moj prilog uspomeni na jednog snimatelja koji je kamerom znao da oživi stvari. Upoznali smo se još sredinom osamdesetih, na 5. spratu Takovske, u koridorima Beogradske hronike, koja se tada pretenciozno zvala Beogradski program. Boža Loos. Odmah sam upamtio to neobično prezime. („Deda mi je bio Irac, i to se zapravo čita Lus. Ali, nema veze. Samo, mora dva slova"), tako mi je rekao kada je prvi put