Павле Ђорђевић, 30-годишњи програмер из Ниша, може да ради у импровизованој, кућној канцеларији, али радије одлази у канцеларију.

„(Током рада од куће) мој однос према послу се није битно променио, али је било теже и спорије решавати проблеме кад ниси окружен члановима тима него мораш да их контактираш преко разних комуникационих алата&qуот;, каже он за ББЦ на српском.

Павле није изузетак - већина запослених верује да је остала једнако ефикасна или чак продуктивнија кад раде од куће.

Чак 87 одсто од 20,000 испитаника Мајкрософтовог истраживања објављеног у септембру, изјавило је да једнако обавља посао из канцеларије и из сопственог дома.

Иако запослени „раде више него пре&qуот;, 85 одсто шефова каже да због рада од куће немају поверења у то да су радници заиста и продуктивни, показује ово истраживање рађено у 11 држава.

За недостатак поверења руководилаца у раднике који им нису пред очима скован је и израз „параноја продуктивности&qуот;.

Ефикасност на послу, међутим, углавном не зависи од тога одакле се посао обавља.

„То вам зависи од структуре организације, какав профил личности се запошљава, на који начин се води тим, да ли постоји поверење међу радницима.

„Ако имате тимове изграђене на поверењу, можете имати шефа који је и месец дана одсутан, а да све ради како треба, у супротном код тимова где је контрола кључна њено одсуство може довести до проблема&qуот;, објашњава Тања Прекодравац из хрватске фирме Селектио која се бави запошљавањем, за ББЦ на српском.

• Зашто радни дан треба да траје краће
• Мора ли шеф да тражи од запослених да укључе камеру током видео састанка
• Надзирање запослених који раде од куће - оправдано или не
• Како изгледа рад од куће кад су ту деца

Иако су неке компаније практиковале рад од куће и раније, већина је прешла на овај начин рада када је 2020. године проглашена пандемија корона вируса.

У Србији је око 60 одсто фирми барем делу запослених омогућило да посао обавља не долазећи у канцеларију, а могућност рада од куће имало је 45 одсто запослених, показало је истраживање Инфостуда из маја 2020. године у ком је учествовало 450 компанија и 2.285 испитаника.

Годину дана касније од 2,8 милиона запослених, посао од куће обављало је нешто мање од 10 одсто становника Србије, подаци су нанкете о радној снази за 2021. Републичког завода за статистику.

Исте године у Европској унији 12 одсто запослених између 20 и 64 година радило је од куће, што је двоструко више од годишњег просека забележеног у прошлој деценији, показују подаци Еуростата.

Да ли су људи продуктивнији када раде из канцеларије?

Промене у организацији рада нису се негативно одразиле на пословање компаније Егзекјутив груп, каже менаџерка ове фирме Милица Дивић.

„Број онлајн састанака се повећао, наставили смо да завршавамо посао неометано и некако смо се навикли на 'нову стварност'.

„Петком би агенција свима послала рецимо сладолед, па бисмо се дружили и причали уз сладолед преко Зума&qуот;, препричава она.

Продуктивност је порасла у поређењу са периодом пре короне.

„Запослени су добили могућност да сами организују сопствено време, посвете се послу у потпуности без неких додатних ометања, а они су у сваком тренутку могли да се обрате сектору за људске ресурсе и затраже савет око организације посла у новим условима&qуот;, додаје Дивић.

Око 43 одсто испитаника који су учествовали у истраживању Инфостуда 2020. године, навело је да је посао од куће обављан једнако ефикасно као и из канцеларије, а 25 одсто сматра да су из сопственог дома радили још продуктивније.

Око 47 одсто послодаваца није приметило разлику у учинку запослених, док је 12 одсто рекло да је продуктивност била већа.

• Шта је „тихи отказ“, нови хит на ТикТоку
• Шефови у клин, радници у плочу: Колико је продуктиван рад од куће
• Када ти је цео свет канцеларија: „Радила сам од куће у 78 земаља&qуот;

Промена није било ни у нишкој компанији у којој Павле ради као програмер.

„Колеге су биле професионалне и наставиле да раде као и до тада, иако је комуникација била отежана&qуот;, каже овај 30-годишњак.

Николас Блум, професор са Стенфорда, спровео је 2014. студију о продуктивности рада од куће међу радницима једне кинеске компаније.

Запослени су узимали мање дана за боловање и одмор, осећали су се задовољније, а продуктивност је порасла за 22 одсто.

Шта утиче на ефикасност запослених?

Да ли ће неко боље радити код куће или у пуној канцеларији зависи од неколико фактора.

Дивић примећује да то у много чему зависи и од врсте делатности којом се бавите.

„Код креативног посла где су потребна заједничка проматрања лакше је и боље када се идеје размењују уживо, онлајн састанци се јесу показали добром алтернативом, али је лакше када смо сви заједно&qуот;, прича менаџерка Дивић.

Пословно окружење подстиче запослене, сматра и Јасна Булајић Степановић, психолошкиња.

„Неформална и непосредна размена идеја доводи до сјајних пословних увида и већег квалитета од појединачних учинака&qуот;, каже она за ББЦ на српском.

Са друге стране, ако се неко бави послом ком је потребна велика концентрација онда рад о куће, како наводи, има предност под условом да је окружење мирно.

Милица Дивић каже да на резултате у великој мери утиче и однос послодавца према запосленима.

„Треба да постоји редовна комуникација међу запосленима, то је у нашој агенцији помогло људима да се добро организују.

„Све је до послодавца - ми смо до скоро радили од куће и остваривали одличне резултате - постојало је узајамно поверење, запосленима је дата флексибилност, показали смо да верујемо да они посао обављају одговорно&qуот;, каже она.

• У Холандији законом дозвољен рад од куће
• Белгија уводи забрану позивања запослених ван радног времена
• Обећана земља Исланд - радна недеља од четири дана, а плате расту

Ипак, многе компаније су током пандемије почеле да строго контролишу раднике, па је тако забележен значајан скок у потражњи софтвера за надзор запослених.

Број британских муштерија америчке компанија Хабстаф, специјализоване за израду оваквог програма, скочио је четири пута од почетка пандемије.

Компанија Сник нуди програм који фотографише запослене док раде камером на лаптоп рачунарима и објављује те слике како би их све колеге виделе.

Послодавци могу подсетити програм тако да раднике фотографише сваког минута.

Дискутабилно је колико оваква врста контроле може да подстакне продуктивност.

„Онима који немају радне навике и нису самостални нити истрајни и воле јасно одређено радно време и да им неко други одређује шта и кад раде (тиме беже од одговорности), њима треба контрола и надзор, мада се најчешће буне јер би више волели да не раде уопште.

„То је нарочито присутно код послова који се раде механички, али они, који су способни да се сами организују, радознали су и енергични одлучују се за рад од куће, мотивисани да што пре ураде шта треба да би могли да се посвете стварима ван посла&qуот;, објашњава Булајић Степановић.

Она додаје да на рад утиче и тип личности запослених.

„Екстровертним, отвореним људима углавном прија рад у канцеларији, док се интровертни више одлучују за кућу.

„Ако се то временски одужи, може лоше утицати на њих јер се додатно изолују, те се повећава ризик од депресије, анксиозности и фобичне реакције, а може доћи и до паничних напада&qуот;, каже психолошкиња.

---

Предности и мане рада од куће

Компанија која је међу првима омогућила запосленима да раде од куће била је ИБМ, једна од водећих компанија у области информационих технологија.

Почетком 1980-их око 2.000 њених радника могло је да обавља пословне задатке ван просторија фирме.

Две деценије касније ту могућност користило је око 40 одсто колектива.

Међутим, 2017. године, пре него што ће концепт рада на даљину узети маха широм света услед пандемије, ИБМ је одлучио да што више врати запослене у канцеларију како би се повећала креативност и побољшала комуникација, пише Атлантик.

Павлу из Ниша је у почетку било занимљиво што не одлази на посао, већ ради из сопствене собе.

Приметио је огромну уштеду у времену које је претходно трошио на одлазак на посао.

И није једини.

Већа флексибилност, уштеда времена за превоз и спремање и независност најучесталије су предности које радници приписују раду од куће, показује извештај организације Оул Лабс (Овл Лабс).

Око 74 одсто људи је приметило да рад о куће делотворно делује на њихово ментално здравље - мање је стреса и тензије.

Послодавци истичу да се мање троши на закуп радног простора.

Мане су мањак комуникације међу запосленима, чешћи неспоразуми, прековремени рад, презасићеност и отуђеност, наводи се у истом извештају.

Павлу је управо дружење са колегама највише недостајало, с обзиром на то да је већину дана проводио код куће.

Око 85 одсто испитаника у истраживању америчке компаније Мајкрософт би се вратило у канцеларију само због социјализације.

---

Погледајте видео:

---

Повратак у канцеларије

Годину дана по избијању короне вируса компаније су постепено кренуле да се враћају пређашњем начину пословања, а одлазак на посао, дружење са колегама и уживо састанци поново су постали свакодневница.

По укидању ванредног стања, могућност да наставе рад од куће искористила је петина радника у Србији, док се 41 одсто запослених одлучио за комбиновани модел - рад од куће уз повремени одлазак до канцеларије, показује истраживање сајта Инфостуд.

Нешто слично примећено је и у Европи.

Финци су се највише одлучивали за овај вид рада, у томе су их следили становници Данске, Ирске, Француске и Холандије.

Сваки четврти запослени у овим државама претежно је радио од куће.

На југу континента ситуација је била нешто другачија.

Само пет одсто запослених у Хрватској, Бугарској и на Кипру више воли рад од куће, наводи Еуростат.

• Корона вирус: Пет савета за продуктиван рад од куће у Србији
• Мејлови у превозу „треба да се рачунају као посао&qуот;

Павле из Ниша и даље може да обавља радне задатке у импровизованој, кућној канцеларији.

Док неке његове колеге користе ту могућност, он се труди да што више одлази до фирме.

„Дефинитивно ми прија и сматрам да је битно одвојити просторе за рад и живот, остварује се боља равнотежа приватног и професионалног живота.

„Повратак у канцеларију доприноси и осећају заједништва, што је врло битно како би фирма остала стабилна и успешна&qуот;, каже он.

И колектив маркетиншке агенције из Београда се на пређашњи начин рада враћао постепено - у таласима.

„Многим људима сада значи да дођу до канцеларије, а опет ако желе, могу да раде и на даљину.

„Ако резултати не изостају, не видим зашто би повратак у канцеларију требало увести као стриктно правило&qуот;, каже Дивић.

Одакле ћемо радити у будућности?

Зависи кога питате.

Стив Џобс, оснивач компаније Епл, оштро се противио раду на даљину, сматрајући да радници треба да буду посвећени компанији и да удружено раде на решавању проблема.

„Већини руководилаца су потребни визуелни докази како би оценили продуктивност.

„Навикли су да физички виде ко вредно ради тако што ће једноставно прошетати ходником или проћи поред канцеларије за састанке&qуот;, рекао је Ник Хедерман, директор у компанији Мајкростофт УК, раније за ББЦ.

Али, времена се мењају, те је данас рад од куће један од услова о ком се преговара приликом запошљавања, указује Тања Прекодравац из хрватске фирме Селектио.

„Током ове две године особине које су дошле до изражаја су пре свега самодисциплина, самомотивација и способност управљања временом.

„На интервјуима за посао су сада нове генерације, којим рад од куће није привилегија него право&qуот;, додаје.

Око 60 одсто од 8.090 испитаника из Сједињених Држава који су учествовали у Галуповој студији објављеној у јулу ове године, жели да дугорочно ради делом од куће, делом из канцеларије.

Сваки четврти запослени би дао отказ уколико би му се ускратила ова могућност, а 38 одсто њих је спремно и на смањење плате, само да могу да наставе да обављају посао без одласка у канцеларију, показује прошлогодишњи извештај америчке компаније Овл Лабс.б

• Како рећи „не“: Четири начина да одбијете задатак на послу
• Зашто је свет препун неспособних, а добро плаћених људи
• „Клизно“ радно време: Корист за запослене или пропаганда

Павле сматра да су шансе мале да се у потпуности пређе на рад од куће, али да могућност повременог рада од куће уз одобрење менаџера свакако јесте пракса која ће се примењивати и убудуће.

„Тешко је за компанију да испланира трошкове ако нема тачне информације о томе ко је кад у канцеларији - колико намирница купити, зашто плаћати рачуне ако тог месеца доста људи није долазило - а и велики број компанија у мојој професији ипак није задовољан продуктивношћу запослених приликом рада од куће.

„Са друге стране флексибилност и могућност да повремено останете код куће и обављате радне задатке је јако битна за конкурентност компаније на тренутном тржишту рада&qуот;, закључује он.

Уколико желе да задрже и придобију раднике, компаније ће можда морати да промене начине пословања.

Тако Ајелет Фишбах, професорка бихевиоризма на Бут пословној школи Универзитета у Чикагу, верује да ће се мењати улоге руководилаца.

„Добар менаџмент се огледа у давању слободе - постављању циљева и очекиваних стандарда пред запослене, а не гледању у начин на који они до њих стижу&qуот;, каже она.

Хедерман верује да ће се мудри послодавци прилагодити потребама запослених.

„Коначно, оно што запослени данас траже од радног места је флексибилност; култура поверења где се мере резултати, а не сати.

„Да би напредовали на дуже стазе, биће потребно да руководиоци превазиђу параноју продуктивности и почну да граде ову културу поверења и оснаживања за њихове компаније и запослене&qуот;, закључује он.

---

Можда вам ова прича буде занимљива

---

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.29.2022)