Николић: Депрецијација динара не би повећала конкурентност привреде Србије

Релативна стабилност динара према евру у режиму руковођено пливајућег девизног курса оптимална је стратегија за Србију, а погрешна је тврдња да би депрецијација домаће валуте могла да побољша конкурентску позицију привреде, оценио је економиста Иван Николић.

"Режимом руковођења пливајућег девизног курса постиже се стабилност цена, извесност пословања, сигурност у домаћем финансијском систему и страним инвеститорима, уз истовремено задржавање независности монетарне политике и могућности прилагођавања јаким екстерним шоковима", навео је Николић у тексту "Ко има користи од депрецијације курса", објављеном у последњем броју месечника Макроекономске анализе и трендови.

Додао је да је погрешна тврдња да би депрецијација домаће валуте могла да побољша конкурентску позицију привреде, јер у теорији поскупљује увоз и подстиче извоз.

Николић је рекао да "то погрешно тврђење игнорише реалност, а приговор везан за "реалнији" курс динара и даље проналази место у јавним наступима неких 'академских' економиста, извлачи се из контекста и злонамерно интерпретира".

У свакој отвореној економији, како је навео Николић, девизни курс има битну улогу у формирању потрошачких цена. Истакао је да курс непосредно делује на цене добара који потичу из увоза, без обзира да ли је реч о трајним производима за широку потрошњу или интермедијарним производима и енергентима, који генеришу трошкове производње, односно произвођачке цене.

"Девизни курс утиче на цене и посредно, преко тражње за домаћим добрима. Када реални девизни курс депрецира домаћа добра постају релативно јефтинија у односу на страна добра, тражња за домаћим добрима расте, што делује инфлаторно, и обратно", рекао је Николић.

Додао је да то није једнократан процес и да колебљивост девизног курса и његова трансмисија ка осталим ценама креира и негативна инфлациона очекивања.

Према његовим речима, њиховим гомилањем, које иде у корак са губитком поверења у креаторе политика, формира се колоплет раста девизног курса и инфлације.

"Већа инфлација провоцира реакцију монетарних власти, пооштравање монетарних услова и раст референте каматне стопе. То потенцијално увећава принос на улагања у домаћој валути, односно прилив страног (портфолио) улагања. Конверзија девиза у домаћу валуту делује супротно, у смеру јачања домаће валуте", оценио је Николић.

Депрецијација домаће валуте, како је рекао, статистички безначајно подстиче извоз у условима глобализације робних токова и ширења ланаца снабдевања.

Ефекат курса је, према његовим речима, пригушен чињеницом да већину извоза обављају мултинационалне корпорације које обично послују са великим увозним маржама, па је девизни курс мање значајан фактор њихових ценовних калкулација. "У том смислу појединачне, отворене или скривене државне субвенције и подстицаји су њима привлачнији од курса", навео је Николић.

Истакао је да у периодима екстремних спољних шокова, када је ограничена доступност добара за које не постоје домаћи супстутути увоз вредносно расте, најпре због виших цена. Ове године у Европи добар део прираста вредности

увоза потиче од, како је рекао, виших цена енергената, док је на почеку 2021. инфлација узлетела са вишим ценама метала и сировина.

Не постоји, како је рекао, девизни курс који може ублажити ове негативне последице на ширење спољнотрговинског дефицита.

У Србији је, у првих десет месеци 2022. године, салдо у размени енергената учествовао у укупном дефициту спољнотрговинске размене са 44 одсто, а прошле године, у истом периоду, са 28,2 одсто.

"Више од 30 одсто прираста укупне вредности робног увоза у овом периоду дугује се увозу енергената. У условима драматичног раста цене енергената депрецијација курса би само додатно оптеретила трошкове производње, инвестиционо и потрошачко поверење, што би за последицу имало и снажније успоравање привредне активности", навео је Николић.

Какви су ефекти обезвређивања домаће валуте на извоз, дестимулисање увоза и сузбијања спољне неравнотеже у стварности сагледиво је, како је рекао из искуства Мађарске и Турске последњих година.

Турска форинта је, навео је Николић, према евру током 2022. закључно са 6. децембром, номинално изгубила 29,2 одсто своје вредности, док је у последњих пет година обезвређена чак 4,3 пута. Знатно спорије, али једнако стабилно, обезвређена је, како је рекао и мађарска форинта, 12,3 одсто и 33,6 одсто, респективно посматрано.

"Јасно је да Трска има упорни дефицит текућег рачуна платног биланса, у оквиру њега негативан спољнотрговински салдо који је у 2022. додатно продубљен. Депрецијација локалне валуте спољни јаз не смањује. Скупља увезена роба није у довољној мери обуздала потражњу и нижа цена турске радне снаге није обезбедила домаћој привреди довољно конкурентске предности за побољшање дефицита текућег рачуна", навео је Николић.

Међугодишња инфлација, како је рекао, у Турској је, крајем 2022. тек незнатно испод 85 одсто, у прва два месеца ове године забележен је чак двоцирени раст текућих цена, индустријска производња успорава, у септембру се физички обим приближио прошлогодишњем просеку, био је већи само за 0,4 одсто, а животни стандард грађана се убрзано круни.

Што се тиче Мађарске, тешко је, према речима Николића, уочити значајнији позитиван ефекат депрецијације форинте. У2022. попут осталих европских земаља, због енергетске кризе погоршао се дефицит текућег рачуна платног биланса.

У првих девет месеци 2022. увоз у Мађарској како је наведено у тексту, расте брже од извоза, а биланс робне размене са иностранством је погоршан за 8,2 милијарде евра, те је дефицит износио 5,8 милијарди евра.

"С друге стране, све слабија вредност форинте у Мађарској отежава борбу са инфлацијом која је у октобру достигла 21,1 одсто међугодишње. За 2023. пројектован је раст цена у распону од 15 осто до 18 одсто, иако је држава ограничила цене основних животних намирница, моторних горива, а администрирање иде чак до лимитирања цене стамбених кредита", навео је Николић.

(Бета, 09.12.2022)