Istorija i arheologija: Misterija dve hiljade godina starih humki

Jesenje lišće krcka pod našim cipelama dok na desetine radoznalih turista i ja pratimo vodiča travnatim nasipom.

Zastajemo u trenutku kada stižemo do kruga koji se nalazi na uzvisini koju je formirao još jedan zid nasute zemlje.

Bili smo na Oktagonu, delu Houpvel ceremonijalnog kompleksa, velike mreže ručno napravljenih brda koja se protežu kroz centralni i južni Ohajo i koja su napravljena pre otprilike 2.000 godina.

Domoroci bi na Oktagon dolazili sa mesta udaljenih stotine kilometara i tu bi se redovno okupljali radi zajedničkih rituala i bogosluženja.

,,Ovde se nalazila koliba za ritualno kupanje ili neka vrsta centra za pročišćenje", kaže naš vodič Bred Leper, viši arheolog iz Istorijskog društva Ohaja i njihovog Svetskog programa nasleđa, dok pokazuje u pravcu kruga.

• Pet drevnih svetih mesta iz svih krajeva sveta
• Turski podzemni grad u kojem je živelo 20.000 ljudi
• Misterija francuskog Stounhendža koja do danas zbunjuje stručnjake

Vidim savršeno uređen travnjak - poput golf terena.

Zastavica na visokom štapu označava rupu koja se nalazi u centru.

Oktagon se trenutno koristi kao teren za golf.

Sve ove praistorijske ceremonijalne formacije u Ohaju stvorila je Houpvel kultura, mreža zajednica koje su se ovde okupljale i dolazile čak iz Montane ili Meksičkog zaliva u periodu između 100. godine p.n.e. i 500. godine i koje su bile povezane mnoštvom trgovačkih puteva.

Njihovi zemljani radovi u Ohaju se sastoje od oblika - krugova, kvadrata i osmougaonika - najčešće međusobno povezanih.

Arheolozi tek sada počinju da shvataju koliko su prefinjena bila sva ova inženjerska čuda.

Sagrađeni uz zapanjujuću matematičku preciznost, kao i uz kompleksno astronomsko poravnanje, ovo su najveći geometrijski zemljani radovi na svetu koji nisu građeni kao utvrđenja ili druge odbrambene strukture.

I iako veći deo ljudi nikada nije ni čuo za ove formacije, kao ni za njihove graditelje, čini se da se i na tom polju stvari menjaju.

Američka vlada je ove godine nominovala osam houpvelskih formacija na razmatranje Uneskovom programu svetskog nasleđa.

Na spisku su i Veliki krug i Oktagon u Njuarku u Ohaju, kao i prvi državni park u Ohaju - Drevna tvrđava (ne radi se o pravoj tvrđavi).

Ostalih pet su deo Istorijskog Houpvel parka - Mound City, Hopeton Earthworks, High Bank Works, Hopewell Mound Group i Seip Earthworks.

Leper mi je rekao da su Oktagon i Veliki krug nekada bili veliki, jedinstveni Houpvel kompleks koji se prostirao na 11,6 kvadratnih kilometara i koji je bio povezan serijom puteva oivičenih zemljanim zidovima.

Šetajući ovim predelima danas, ne možete se odupreti šoku koji izaziva njihova veličina.

Veliki krug, gde se nalazi muzej Ceremonijalnog kompleksa, prečnika je 400 metara.

Njegovi zidovi se uzdižu do visine od skoro pet metara i sa unutrašnje strane su oivičeni dubokim prokopom.

Veliki krug je nekada bio povezan sa trgom i pogrebnim prostorom.

Danas se može videti samo jedan deo tog trga. Oktagon se pruža na masivnih 30 hektara Opservacionog kruga, ogromnog zemljanog kruga koji je služio za okupljanje i izvođenje rituala gledanja u noćno nebo.

,,U Oktagon biste mogli da smestite četiri rimska Koloseuma", kaže Leper.

Stounhendž bi stao u onaj mali krug koji danas služi kao teren za golf.

Dodaje i to da su pre 2.000 godina starosedeoci sagradili ove formacije bez modernog oruđa, kopajući zemlju oštrim štapovima i prenoseći je u pletenim korpama na sopstvenim leđima.

Pretpostavlja se, dodaje on, da su premestili oko 200.000 kubnih metara zemlje.

Cilj ovog dostignuća Houpvela nije bio obično stvaranje velikih, profilisanih oblika koje su inače gradili bez vidikovca sa brda koji bi služio kao pogled iz vazduha na strukture.

Oni su povrh svega u te strukture ugradili neku vrstu skrivene geometrije.

Sve dok nasipi nisu bili izmereni i upoređeni, mislilo se da graditelji nisu imali nikakvo matematičko ili geometrijsko znanje, pogotovu što nije bilo nikakvih pisanih tragova koji bi svedočili o njihovom umeću.

Na kraju je otkriveno da su bili u stanju da izvrše precizna merenja svih svojih radova i da ih povežu na potpuno neočekivane načine.

Leper objašnjava da je obim Velikog kruga ,,jednak opsegu savršenog kvadrata sa kojim je bio povezan", kao i da je ,,veličina tog savršenog kruga jednaka sa površinom Opservacionog kruga koji je povezan sa Oktagonom".

,,Ukoliko biste nacrtali kvadrat u samom Oktagonu tako što biste povukli liniju koja bi išla naizmeničnim uglovima ka Oktagonu, strane tog kvadrata (321 metar) bi bile identične prečniku tog kruga (321 m) sa kojim je povezan", dodaje on.

Primeri ovako uzajamno povezanih zemljanih formacija arheolozi konstantno pronalaze.

Prema Leperu, ta dimenzija od 321 metra, bez obzira da li je prepolovljena ili duplirana, pronađena je na drugim domorodačkim nalazištima u celoj zemlji i služila je kao zajednička jedinica za meru.

I dok je ovo geometrijsko i matematičko znanje Houpvela fasciniralo naučnike, potpuno drugačiji nivo sofistikacije se pojavio kada su naslage zemlje ogoljene - astronomsko poravnanje.

Tokom 1980-ih godina, dvojica profesora sa Erlham koledža u Indijani, Rej Hiveli (fizičar i astronom) i Robert Horn (filozof), odlučili su da posete Oktagon i Opservacioni krug koji mu je bio pridodat.

Pošto gigantski spomenici kao što je Stounhendž privlače ogromnu pažnju, oni su se zapitali da li su i ove zemljane strukture poravnate sa solarnim kalendarom.

Hiveli i Horn nisu pronašli nikakve solarne veze, ali su potom smislili alternativni cilj: lunarni ciklus.

,,Mislili smo da su namerna lunarna poravnanja malo verovatna u Njuarku", napisali su oni, jer dok Sunce može da se prati tokom jedne godine, za kompletan lunarni ciklus je potrebno 18,6 godina.

I pored toga, pokazalo se da se lunarni ciklus poklapa sa pozicijom Opservacvionog nasipa u Opservacionom krugu.

Tamo možete da gledate kako se Mesec uzdiže iznad samog centra Oktagona svakih 18,6 godina.

,,Astronomska poravnanja su relevantna i korisna samo ukoliko na neki način povežu nebeske orbite i pouzdane sisteme koji nam pomažu da razumemo sam život", kaže Timoti Darvil, profesor arheologije na Univerzitetu Bornmaut koji se bavio istraživanjima i u Stounhendžu i u Ceremonijalnim nasipima Houpvel.

,,Ceremonije održavane tokom posmatranja zvezdanog neba su po svemu sudeći imale i sekundarnu funkciju u negovanju zajednice".

Upravo ta zajednica i njena kultura, deo su predmeta koji je poslat u Unesko.

Mesto pod zaštitom Uneska mora da pokaže da poseduje ,,izuzetnu i univerzalnu vrednost", kaže Dženifer Oltman, direktorka istorijskih lokaliteta i muzeja Istorijskog društva Ohaja.

Jedan od kriterijuma je, kako kaže, da su ovo ,,remek-dela genijalnih ljudskih kreativnih doprinosa" i baš tu su značajni ovi elementi koji se tiču matematike, geometrije i astronomije.

Drugi kriterijum je ,,da predstavljaju izuzetno svedočenje o kulturnoj tradiciji koja ih je i proizvela".

Oltman objašnjava: ,,Zaista ponešto možete da naučite o životu ljudi i onoga što je njima bilo bitno gledajući i proučavajući ove zemljane formacije".

Mesec je, na primer, bio veoma važan u kulturi Houpvela.

Darvil mi je rekao da se, u nekim kulturama, za Sunce, Mesec… smatra da imaju ogromnu moć na sve što nam se dešava na dnevnoj bazi.

,,Zato su mnoga nebeska tela obožavana i tako je njihova moć opravdavana i racionalizovana".

Zato je vrlo moguće da je Mesec bio božanstvo za sve one koji su dolazili na okupljanja.

,,Zemlja koju danas nazivamo Ohajo je dom brojnim i izuzetnim lokalitetima sa zemljanim formacijama koje je izvelo domorodačko stanovništvo ove regije pre više hiljada godina", kaže Megan Vud, izvršna direktorka Istorijskog društva Ohaja.

Iako nisu svi takvi radovi konkretan deo Houpvel humki - primer je istorijsko nalazište Serpent Mound u Piblsu, u Ohaju koje se ravna prema suncu - Vud ih sve vidi kao ,,ikone" domorodačkih ,,kulturalnih dostignuća".

Pošto iza ove kulture nije ostalo nikakvih pisanih tragova, samo zemljani radovi i nekolicina objekata pronađenih tamo svedoče o kulturnom nasleđu.

Arheološka iskopavanja se nastavljaju na nekim od nalazišta na kojima su pronađeni objekti poput ritualne lule za pušenje ili malih kamenih statua šamana koji nose medveđu kožu i drže ljudske lobanje (Šaman iz Njuarka).

Pošto su ovo bila mesta za okupljanje, a ne sela, pronađeni predmeti predstavljaju lokacije sa kojih su domoroci doputovali - predmeti u obliku lula, bakarni tanjiri i nož od vulkanskog stakla.

U svakom slučaju, nakon što je civilizacija Houpvel postepeno počela da nestaje oko 500. godine, drugi domorodački narodi su počeli da se brinu o zemlji.

Jedna od takvih grupa je bilo pleme Šoni koje je Ohajo smatralo svojim domom sve dok nisu nasilno bili preseljeni zapadno od reke Misisipi 1830. godine.

,,Mi možda nismo odgovorni za stvaranje i izgradnju ovih formacija, ali znam da su moji preci ovde živeli i da su ih štitili i poštovali", rekao je poglavica Glena Valas iz Istočnog Šoni plemena iz Oklahome, koji veruje da bi i druga plemena trebalo da imaju ulogu u budućoj zaštiti Houpvel zemljanih formacija i u diskusiji o njihovom kulturološkom značaju.

U svakom slučaju, dobijanje Uneskovog sertifikata je komplikovan, birokratski proces.

Iako se nalazi na zemlji koju poseduje Istorijsko društvo Ohaja, sam Oktagon se nalazi pod kontrolom Moundbuilders kluba.

Klub je vlasnik jedinstvenog ugovora koji ističe 2078. godine i koji svojim posetiocima dozvoljava izlazak na humke četiri puta godišnje.

Ostatak vremena posetioci mogu da provedu samo na platformi na parking i da posmatraju male delove poseda.

OHC trenutno vodi proces za iseljenje kluba (uz odštetu).

Niže sudske instance su već donele presude u korist istorijskog društva, ali je usledila žalba na ovu odluku u Vrhovnom sudu Ohaja.

Ukoliko OHC nije u stanju da garantuje javni pristup posedu, to bi moglo da utiče i na odluku Uneska.

Iako Unesko zaštita ne bi podrazumevala povratak zemlje ili reparacije, to bi svejedno značilo mnogo veću lokalnu prisutnost i edukaciju o istoriji američkih domorodaca.

To znači da će i više autohtonih aktera, kao što su Šoni, moći da ispričaju priču iz svoje perspektive za buduće generacije.

,,Ja samo želim da ljudi saznaju za ovo", kaže poglavica Valas.

,,Želim da ljudi budu u stanju da vide sve ovo.

,,Želim da ljudi mogu da dođu ovde u posetu i želim da ljudi mogu da shvate da je ovo kulturni fenomen. I da je to neprocenjivo".

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 03.06.2023)