Meksiko: Dan mrtvih, kada se slave i život i smrt

Meksiko se svake godine početkom novembra pretvara u mozaik boja i cveća.

Tada se širom države odaje počast voljenima koji su preminuli.

„Život i smrt su nerazdvojivi. Civilizacija koja negira smrt, na kraju negira život", govorio je Oktavio Paz, meksički pesnik.

Možda ove reči najbolje opisuju stav Meksikanaca prema smrti koji iskazuju svake godine na Dan mrtvih, 2. novembra.

U većem delu sveta se ovaj datum obeležava tugom i suzama, ali u Meksiku je živopisna atmosfera i proslavlja se život i ponovni susret sa preminulima za koje se veruje da se vraćaju u naš svet na jedan dan.

Tradicija se prenosi s generacije na generaciju, a godinama je organizuje i ambasada Meksika u Beogradu.

„Svake godine se oltar posvećuje jednoj znamenitoj ličnosti meksičke kulture, a 2025. biće poznata slikarka Frida Kalo, koja je i sama uživala u ukrašavanju oltara i proslavi Dana mrtvih", saopštio je Institut Servantes, španski kulturni centar u Srbiji.

• U fotografijama: Najveći evropski festival vatre
• Bes u Peruu: Na čuvenom arheološkom nalazištu iscrtan penis
• Zašto se nekad smejemo na sahranama

Dan za slavlje, a ne tugovanje

Običaj seže daleko u prošlost.

Neke starosedelačke zajednice organizovale su proslave kako bi mrtve vodili na putovanje u Miktlan, podzemni svet mitologije Asteka.

Drugi su postavljali oltare sa žrtvama u znak sećanja na mrtve i lobanje kao simbole smrti i ponovnog rođenja.

Prema drevnoj legendi, Kecalkoatl, pernati bog zmije, sišao je u podzemni svet i ostavio spermu na mlevenim kostima kako bi čovečanstvu dao život.

Fragmenti kostiju su, za ove narode, na neki način, simbolizovali seme života.

Zašto povezivati Dan mrtvih sa tugom, ako su starosedelačke zajednice verovale da ih tada posećuju oni koji su ih napustili?

Smrt je za njih bila simbol života, predstavljenog na oltaru koji se prinosi pokojnicima.

Hiljadama godina kasnije, milioni meksičkih domova nastavljaju tradiciju ukrašavanja oltara hranom i fotografijama najbližih koji su preminuli.

Veruje se da upravo sveće i miris biljke neven pomaže mrtvim dušama da pronađu put do kuće kako bi bili sa porodicama, uživajući u hrani, postavljenoj na oltarima u njihovu čast.

„To je veličanstvena proslava i mogla bi da se uporedi sa Božićem u Evropi.

„Postoje čak i legende o porodicama koje ne prinose žrtvu, a onda mrtvi dolaze kako bi ih na podsetili na običaj", kaže Andres Medina sa Instituta za antropološka istraživanja na meksičkom Nacionalnom autonomnom univerzitetu.

Pogledajte video o posmrtnim govorima

Španski uticaj

Dolazak Španaca na meksičko tlo krajem 15. veka znatno je promenio način obeležavanja Dana mrtvih.

Nije se više proslavljao dva meseca, već se uklapao sa katoličkim proslavama Dana svih svetih i Dana zadušnica (1. i 2. novembra).

Meksički Dan mrtvih danas je mešavina pretkolumbovske i katoličke tradicije.

Uticaj prve kulture je ipak veći, a jedan od razloga jeste „proces modernizacije“ rituala smrti u Evropi i delovima Amerike od 18. veka.

„Uticaj crkve u Meksiku nije bio toliko izražen u 19. veku, ali je i pre toga bio znatno slabiji nego u Španiji.

„Narodno bogosluženje je bilo izraženije, znatno više od sveštenstva“, ukazuje Klaudio Lomnic, antropolog.

Ovakav stav prema proslavi nastavio se i kada je Meksiko stekao nezavisnost.

„Čak su i liberali poput Benita Huareza, koji su se protivili ovim ritualima, smatrajući ih sujevernim, na kraju prihvatili proslavu.

„Nazivali su je državnim narodnim festivalom i izbegavali njenu blisku povezanost sa crkvom“, dodaje.

Neviđena priroda meskičke proslave

Slične proslave Dana mrtvih održavaju se i u Boliviji, Peruu, Kolumbiji i delovima Centralne Amerike.

Meksički slučaj je jedinstven jer je ponosno „nacionalizovao“ ove običaje kao simbol zemlje.

„Godinama su se proslave Dana mrtvih potisikivale, smatrajući se zastarelim ili suprotnim liberalnim vrednostima.

„U Meksiku je održavalo nacionalni kolektivni duh i zato je jedinstveno", kaže Lomnik.

Ko je bila Frida Kalo?

Frida Kalo, umetnica u čiju čast će ove godine u Beogradu biti okićen oltar povodom Dana mrtvih, rođena je početkom 20. veka u Meksiku.

Uprkos mnogobrojnim zdravstvenim problemima naslikala je oko 140 slika, među kojima je 55 autoportreta.

U šestoj godini su joj dijagnostikovali dečiju paralizu, koju izaziva virus polio.

Imala je 18 godina kada je doživela autobusku nesreću, zbog čega je morala da bude u krevetu, ali je to nije sprečilo da slika.

Rođena je u Plavoj kući, u Meksiko Sitiju, koji je kasnije pretvoren u Muzej Fride Kalo.

Svaki deo kuće podseća na umetničko delo, ukrašeno bojama i šarama.

Kalo je nosila tradicionalnu meksičku odeću i šareni nakit, a kosu je često ukrašavala šalovima i trakama.

Buran joj je bio i privatni život.

Partner joj je bio Dijego Rivera sa kim je ostala do smrti 1954.

Ono što je Riveri nedostajalo u izgledu (bio je krupan i smatrali su ga ružnim), nadoknađivao je talentom.

Nazivali su ga genijem koji je mogao da usmeri četkicu ka bilo kom stilu, dok je njen stil bio nadrealistički.

Obeležje Fride Kalo bili su portreti ispunjeni simbolima.

Iako je bila lepa, često je prikazivala sopstveno izlomljeno telo.

Zbog nesreće koju je imala u mladosti, nije mogla da ima decu, što se u kombinaciji sa Riverinim neverstvima, dodatno odrazilo na nju.

Jedna od njenih nedovršenih slika jeste porodični portret, na kojem obrise jedino nema lik deteta koji je oduvek želela da ima.

„Slikam sopstvenu stvarnost", govorila je.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Istmo de Tehuantepek, meksički region gde su žene bile moćne vekovima
• Carstvo koje Asteci nisu mogli da osvoje
• Rekordna cena za autoportret Fride Kalo
• Pretraživao internet i pronašao drevni grad Maja
• Pepeo majanskih vođa završio u loptama za drevni sport
• Festival na kojem se prodaju najvrednije rotkvice na svetu

(BBC News, 11.03.2025)