Цепа нас на сад или никад
КСКСЗ магазин 13.03.2023 | Милан Живановић
Јутро се понавља
притиска ме – мртва као из месаре, још топла, твоја рука. из ње расте линија. изломљена, крива и цепа нас на сад или никад. јутро се понавља: опет и опет и опет. гужвам постељину, гњечим јастуке. прозори миришу на кобасице. знам: није то наш доручак ти не једеш месо, прсти су ти хладни. гледам их, премештам, ово је моја страна кревета. онда се отргнеш. викнем: понеси ову руку, твоја је!
