Хулио Кортасар: Сналажење мачака

Када ме Алана и Озирис гледају, не могу да се пожалим ни на најмање претварање, ни на најмању дволичност. Гледају ме право у очи, Алана плава светлост а Озирис зелени зрачак. Гледају се тако и између себе, док Алана милује црна Озирисова леђа, он диже њушку са зделе са млеком и задовољно мјауче, жена и мачка као да се познају из неких равни које ми измичу, која моја миловања не успевају да досегну. Одавно сам одустао од било какве власти над Озирисом, ми смо