Балкан, Хашки трибунал и ратни злочини: Крај најдужег суђења у историји Хага - изречена коначна пресуда Станишићу и Симатовићу

Механизам за међународне кривичне судове у Хагу донео је коначну пресуду у најдужем суђењу у историји овог суда.

Изрицањем правоснажне пресуде 72-годишњем Јовици Станишићу и 73-годишњем Франку Симатовићу-Френкију, бившим челницима Службе државне безбедности (СДБ) Србије, стављена је тачка на судски процес који је трајао скоро двадесет година.

После два суђења - иницијалног и поновљеног - они су правоснажно осуђени на по 15 година затвора за злочине над несрпским становништвом почињене за време ратова у Хрватској и Босни 1990-их.

Тиме је казна од 12 година затвора, која је изречена 2021. у првостепеном поступку, продужена за три године, док ће у одслужење бити урачунато време проведено у притвору.

Обојица су у дугом процесу негирали кривицу.

Њих двојица, некада блиских сарадника бившег председника Србије и СР Југославије Слободана Милошевића, ухапшени су и предати суду у Хагу 2003. године.

Станишић је бивши начелник Службе државне безбедности Србије, а Симатовић је био главни службин оперативац.

У ратовима у Хрватској и Босни и Херцеговини убијено је укупно више од 120.000 људи, подаци су Уједињених нација.

• Ратко Младић осуђен на доживотну казну затвора
• Прва пресуда Специјалног суда за Косово, али не за ратне злочине
• Због Сребренице четири доживотне казне и 700 година затвора

Ни Станиши ни Симатовић нису показивали никакве емоције док су слушали изрицање казне, преносе агенције.

Станишић је био у судници, док је Симатовић гледао видео-линком из притворске јединице УН.

Проглашени су кривим по свих пет тачака оптужнице као помагачи, али и као учесници удруженог злочиначког подухвата - за потоње нису сматрани кривим према првостепеној пресуди.

Током две деценије, суд је Станишића и Симатовића више пута пуштао на привремену слободу у дугим временским периодима.

Последњи пут, Станишић и Симатовић су били на привременој слободи у Србији до јуна 2021. када су враћени у притворску јединицу у Хагу.

Првостепеном пресудом у јуну 2021. Станишић и Симатовић су осуђени на казне затвора од по 12 година.

Зашто је пресуда важна?

Иако постоје многи наводи о умешаности војних и полицијских структура Србије у ратовима деведесетих, ово је прва судска пресуда која то поткрепљује.

Симатовић и Станишић су једини српски званичници које је суд УН-а осудио за умешаност у злочине у Босни и Херцеговини.

Пресудом је потврђено учешће државних органа Србије у оружаном сукобу у Босни и Херцеговини и Хрватској, појашњава Марко Милосављевић из Иницијативе младих за људска права, за ББЦ на српском.

„Тиме се стварају услови да породице жртва ових ратних злочина путем парничних поступака добију одштету од Републике Србије, а које су као архитекте рата представљали Станишић и Симатовић спроводећи план за прогон несрпског становништва&qуот;, додаје.

Изрицањем ове пресуде, окончан је последњи велики процес пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију, чиме је уједно завршено процесуирање оптужених за злочине током рата у Босни и Херцеговини.

Серж Брамерц, главни тужилац међународног суда, рекао је да ће се суђења за ратне злочине на наставити на Балкану јер многе жртве и преживели још чекају правду.

„За нас је ово био последњи случај&qуот;, рекао је Брамерц новинарима.

„Али знамо да постоје стотине случајева који још морају да буду процесуирани у земљама Балкана&qуот;, додао је.

Шта је одлучило судско веће?

Станишић и Симатовић осуђени су због, како је наведено, улоге у финансирању и опремању српске милиције током распада бивше Југославије.

Гоњени су за злочине против човечности - прогоне, убиства, депортације и нехумана дела, а по једној тачки за кршења закона и обичаја ратовања.

Оптужени су да су са тих позиција руководили, организовали, опремили, обучавали, наоружавали и финансирали специјалне јединице ДБ-а и друге српске снаге у Босни и Херцеговини и Хрватској.

Жалбено веће је одбацило жалбе Станишића и Симатовића, који су у првостепеном поступку осуђени за помагање и подржавање убиства као кршења закона и обичаја ратовања, као и за убиство, депортацију и присилно премештање и прогоне, а у везу са заузимањем Босанског Шамца у априлу 1992. године.

Првостепеном пресудом, осуђени су само као помагачи, али не и као учесници удруженог злочиначког подухвата.

Али, сада је Жалбено веће утврдило да је Претресно веће погрешило у оцени њиховог доприноса заједничком злочиначком циљу.

„Жалбено веће је такође констатовало да су они поседовали заједничку намеру да остваре заједнички злочиначки циљ и да су, као припадници удруженог злочиначког подухвата за злочине које су разне српске снаге починиле&qуот;, наводе.

Одбачене су и жалбе на претходно изречену казну од 12 година затвора, а преиначена је на 15 година.

Пресуда се односи на злочине из 1992. године у Бијељини, Зворнику, Босанском Шамцу, Добоју и Санском Мосту, и за злочине почињене 1995. у Трнову и Санском Мосту.

Проглашени су одговорним и за убиство почињено у Даљској Планини у Хрватској у јуну 1992.

Председавајући судија Грацијела Гати Сантана је констатовала да изрицање пресуде представља кључну тачку у мандату Механизма да настави да врши стварну, временску и персоналну надлежност Међународног кривичног суда за бившу Југославију који је затворен 2017. године.

Погледајте видео: Шта је ратни злочин

Како је текао најдужи процес у историји Хашког суда

Станишић и Симатовић су ухапшени током полицијске акције „Сабља&qуот; после убиства председника Владе Србије Зорана Ђинђића, 12. марта 2003. године.

Станишић је пребачен у Хаг 11. јуна, а Симатовић 30. маја те године.

Прво суђење је почело јуна 2009. године, после једног неуспешног покушаја.

У мају 2013, Међународни кривични суд за бившу Југославију је првостепеном пресудом Станишића и Симатовића ослободио кривице.

Првостепено веће је 2013, већином гласова, утврдило да није доказано ван разумне сумње да су Станишић и Симатовић имали намеру да спроводе заједнички злочиначки циљ, нити да су планирани или наредили злочине.

Иако је оптужене ослободило кривице, Веће је утврдило да су Станишић и Симатовић опремали, обучавали, финансирали, контролисали и на ратишта у Хрватској и Босни слали Црвене беретке које су, с другим јединицама, „починиле злочине депортације и присилног премештања на бројним локацијама у Хрватској и БиХ&qуот;.

• „Не пуцај, не пуцај&qуот;: Речи које нису спречиле Добровољачку, крваву епизоду рата у Сарајеву
• На тренинг под снајперима: Кад су Грбавицом уместо фудбалских лопти летели меци
• Хотел у Сарајеву: Град у граду и уточиште на првој линији фронта

Према првостепеној пресуди, Црвене беретке, Шкорпиони и Аркановци „починили су велики број убистава Хрвата, Муслимана и других несрба у Хрватској и БиХ&qуот;.

Станишић и Симатовић, по тој пресуди, Црвеним береткама нису, међутим, „управљали&qуот; у тим операцијама, иако су њихово учешће „организовали&qуот;.

Тужиоци су уложили жалбу, а апелационо веће Међународног кривичног суда за бившу Југославију је у децембру 2015. поништило првостепену пресуду и наложило ново суђење.

По тој одлуци, првостепено веће је погрешило у примени права и тумачењу чињеница пропуштајући да „разумно образложи&qуот; налаз да Станишић и Симатовић нису били учесници у удруженом злочиначком подухвату.

Апелационо веће је као пропуст навело и то што у првостепеној пресуди није било размотрено да ли су Станишић и Симатовић делили злочиначку намеру других учесника у том подухвату.

Поновљени процес је почео 13. јуна 2017. и био је то последњи велики процес пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију.

Пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију и његовим наследником, судским Механизмом, до сада ниједан функционер Србије није проглашен кривим за ова злодела.

Погледајте видео: Зворник и живот после злочина - Сувадина прича

Оптужбе против Станишића и Симатовића

Тужилаштво у Хагу теретило их је због прогона, убистава, депортација и присилног премештања Хрвата и муслимана током ратова од 1991. до 1995. године у Хрватској и Босни.

Према оптужници, Станишић и Симатовић били су протагонисти удруженог злочиначког подухвата, на челу са председником Србије Слободаном Милошевићем.

У првом појављивању пред судским већем, обојица су изјавила да нису криви.

Циљ овог подухвата је наводно био успостављање српске доминације на деловима Хрватске и Босне насилним и трајним уклањањем несрпског становништва.

Како су тврдили тужиоци, „смртоносан допринос&qуот; том подухвату Станишић и Симатовић дали су преко „специјалних јединица&qуот; СДБ Србије које су починиле злочине у Хрватској и Босни - Црвених беретки, Српске добровољачке гарде (СДГ) Жељка Ражнатовића Аркана и Шкорпиона.

• Побуна ЈСО, 20 година касније: Обичан протест и(ли) увод у убиство Зорана Ђинђића
• „Тешко земљи куда војска прође&qуот;: Ко је био Павле Стругар и зашто се први предао Хагу

Тужиоци су пред суд извели 51 сведока, а доказни поступак окончали су у фебруару 2019.

Одбрана је тврдила да Станишићева и Симатовићева кривица није доказана.

Аргумент бранилаца био је да формације које су починиле злочине нису биле у саставу СДБ Србије, нити под командом Станишића и Симатовића,

Како су тврдили, припадници ових формација били су одметници, односно чланови јединица Републике Српске Крајине или Републике Српске.

По браниоцима, припадници СДБ Србије у Хрватској и Босне легитимно су прикупљали обавештајне податке или су законито штитили тамошње Србе и спречавали преливање рата у Србију.

Одбране Станишића и Симатовића су од јуна 2019. до децембра 2020. извеле 29 сведока.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.31.2023)