Srbija: Šverc životinja kao ubistvo bez ispaljenog metka
Lavica Kikica izgubila je životnu bitku, a desetine zaplenjenih egzotičnih životinja trajno ostaju u prihvatilištima u Srbiji
Kakofonija ptičijih glasova, povremeno nadjačana vriskom dece, prolama se Zoološkim vrtom Palić.
Na terasi upravne zgrade, smeštene u blizini dela sa životinjama i skrivene iza visokog drveća, neobično je tiho.
Priča se prigušenim glasom, uz mnogo uzdaha i pogleda u pod.
Desetak dana pošto je u blizini Subotice pronađeno izgladnelo mladunče lava Kika, kako su je nazvali u vrtu, izgubila je „životnu bitku", napisali su iz zoo-vrta,
„Nikada nijedna životinja do sada kod nas nije stigla u tako lošem stanju", kaže Andrijana Tot, rukovoditeljka prihvatilišta u zoo-vrtu na Paliću, gde se smeštaju zaplenjene i povređene životinje.
Od 2004. godine, kada je na Paliću pokrenuto prihvatilište u kome je Kiki bila smeštena, ovuda je prošlo oko 5.000 životinja.
Neke su, poput mladunčeta lava, u Srbiju stigle krijumčarenjem koje, posle trgovine drogom, oružjem i ljudima, drži četvrto mesto na ilegalnom tržištu u svetu, vrednom 20 milijardi dolara godišnje.
- Krijumčarenje životinja u Srbiji: Ptice, otrovne zmije i majmuni sa Horgoša
- Pronađen lav u Budvi, u toku istraga o krijumčarenju
- Jezivi put tigrova kroz Evropu - bili su poklon, a trebalo je da postanu lek
U Srbiji se godišnje zapleni oko 300 egzotičnih životinja, kaže Vladimir Jaćović iz Ministarstva zaštite životne sredine.
Šverceri preko granice najčešće prebacuju egzotične ptice i reptile koje je lakše sakriti, a ređe veće sisare.
Sve životinje, međutim, prođu „Tantalove muke", kaže Jaćović, rukovodilac Grupe za sprovođenje CITES konvencije koja se bavi prekograničnim prometom zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta.
„Ptice se kriju u najlon kesama, džakovima za kafu, pre desetak godina otkriveno je šest makaki majmuna u gepeku automobila", kaže Jaćović za BBC na srpskom.
Mnoge životinje ne prežive, a one koje završe u prihvatilištu, uglavnom trajno ostaju u zoo-vrtovima, jer posle dužeg kontakta sa ljudima više i ne umeju da opstanu u divljini.
„Kada uzmete divlju egzotičnu životinju, vi ste je na neki način već ubili.
„Životinja postaje toliko pitoma da više nije spremna da se vrati nazad u divljinu. Oduzeli ste joj slobodan život", kaže Andrijana Tot za BBC na srpskom.
Pogledajte video iz Zoološkog vrta Palić:
Kako je Tiba-Biba postao car?
Na mestu gde će se kroz par meseci naći prava velika griva, sada je žbun dlaka koje se podižu uvis, kao čiroki frizura.
Lavić od godinu i po dana nosi carsko ime Tiberije, ali mu ono još mu ne pristaje.
„I dalje voli da se igra i izmotava. On je jedno veliko dęte koje mora da odraste", kaže Tot.
Tiberije je prošle godine pronađen u stanu u Subotici i doveden je u prihvatilište.
„Pošto je nepravilno hranjen, imao je problema sa varanjem i stomak mu je bio naduven.
„Zvali smo ga Tiba-Biba, a onda smo ipak rešili da mu damo kraljevsko ime", seća se Tot.
Tiberije leži glavom naslonjenom na prednje šape i čini se da tugaljivo gleda u ljude koji zastaju.
On nije samo razigrani lavić, već i velika maza.
„Ima potrebu za maženjem i traži kontakt sa ljudima, što nije dobro za njega.
„Niko od nas ne ulazi jer je veliki i može nenamerno da vas povredi", kaže Tot.
Tiberiju bi bilo manje dosadno da je u društvu drugih lavova, ali to za sada nije moguće.
Za ljude je suviše veliki, za lavove i dalje mali, pa se čeka da poraste i dostigne polnu zrelost kako bi mogao da izađe na kraj sa lavicama koje žive u njegovoj blizini.
„Starija ženka se nametnula kao vođa malog čopora.
„Ona je već pokušavala da eliminiše Tiberija i ne možemo da ih spajamo dok on ne dostigne polnu zrelost, ali i dovoljno poraste da bude veći od lavica", objašnjava Sonja Mandić, direktorka Zoološkog vrta Palić.
Po svojevrsnom dvorištu plavljeg carstva a razbacano je osušeno drveće, a u sredini je ogromna penjalica napravljena od masivnih debala.
Unutrašnjost je izdeljena staklom tako da lavovi mogu da se vide, ali ne i dohvate, objašnjava direktorka.
Tiberijeva sudbina pokazuje da se krijumčarenje divljih vrsta mora zaustaviti na izvoru, kaže Mandić.
„Često bude kažnjena osoba koja je uhvaćena kao poslednja u tom lancu, kao kupac, ali još je važnije zaustaviti izvor šverca.
„Teško je verovati da se u našoj zemlji time niko ne bavi, ako smo samo u poslednjih godinu i po dana primili u naš zoo-vrt marmozetu - vrstu majmuna, kajmana, pitona, lava, makaki majmuna", nabraja Mandić.
- U fotografijama: Da li će simboli Afrike preživeti čoveka
- Kako je uplakani magarac Mihajlo pronašao novi dom
- Ko su konzervatori prirode u Srbiji i šta oni rade
Sve se švercuje, i živo i mrtvo
Šverc se, međutim, ne zaustavlja.
Lanac nelegalne trgovine kreće od lokalnog stanovništva koje poznaje teritoriju na kojoj se nalaze zaštićene egzotične vrste objašnjava Vanja Jakšić iz Svetske organizacije za zaštitu prirode (World Wide Fund for Nature - WWF).
„Krijumčari plaćaju za životinje lokalnom stanovništvu u Africi i Južnoj Americi, a onda ih, uglavnom brodovima, švercuju do neke luke, odakle se dalje prevoze", kaže Jakšić.
Prošlogodišnje istraživanje grupe novinara „Papagaji vredni kao kokain", objavljeno u nedeljniku Vreme, pokazalo je da siromašno stanovništvo Tanzanije prodaje krijumčarima određene vrste papagaja za par dolara.
Iste ptice, prema tom istraživanju, u Holandiji ili Nemačkoj vrede i po dve hiljade dolara.
Izveštaj Interpola o krijumčarenju divljih životinja navodi da u švercerskom lancu ponekad učestvuju i oni koji su, bar na papiru, zaduženi za brigu o životinjama, ali i paravojne grupe u područjima zahvaćenim konfliktima.
Prilikom šverca, životinje se prevoze u surovim uslovima.
U jednom od ranijih CITES izveštaja zabeleženo je da su u Srbiji na granici sa Mađarskom otkrivene ptice prevožene u džakovima za krompir, zavezanih krila i nogu da ne mogu da se pomeraju, sakrivene ispod sedišta ili u delu za rezervnu gumu.
Na svetskoj mapi krijumčarenja egzotičnih vrsta, stručnjaci Srbiju prepoznaju kao tranzitnu zemlju.
„Mi imamo malo tržište, na kome se zadovoljavaju potrebe ljudi koji smatraju prestižom da poseduju egzotične životinje.
„Srbija je, ipak, samo jedan od tranzitnih puteva, posebno afričkih ptica prema Zapadnoj Evropi", kaže Vladimir Jaćović.
Globalno posmatrano, žive životinje se švercuju ređe u poređenju sa njihovim delovima, pa su tako na crnom tržištu godinama najzastupljeniji i najcenjeniji rog nosoroga ili kljove slona.
- Uhapšena grupa osumnjičenih za veliku trgovinu divljim životinjama
- Ubijani zbog kože - smrtonosna trgovina azijskim slonovima
- Naučnici u borbi protiv lovokradica - lažni rogovi nosoroga stižu na tržište
Jaćović potvrđuje da se u Srbiji zaplenjuju i živi primerci i delovi životinja.
Vanja Jakšić kaže da veliki deo krijumčarskih tokova i u Srbiji, ali i u Evropi, ostaje neotkriven.
„Postoje zakoni koji definišu kazne kojima se štite divlje vrste, ali često takva dela ostaju ispod radara zbog nedovoljnog broja stručnjaka koji se bave ovom temom, kao i nedovoljne saradnje institucija", kaže Jakšić.
Organizacija u kojoj radi učestvovala je u analizi krivičnih dela protiv divljih vrsta u Srbiji.
Među tim krivičnim delima je i krijumčarenje, a primećeno je da su kazne blage, postupci zastarevaju, kao i da nema dovoljno znanja među onima koji vode istrage o ovoj oblasti.
Pogledajte video:
Kajmani, marmozete i tarantula
Na nekoliko metara od kaveza u kojem živi Tiberije je prostor sa terarijumima za reptile.
Unutra je toplo i sparno, baš kako prija kajmanima koji nepomično stoje potopljeni do pola u vodi, fiksirajući pogled na jednu tačku.
Stariji od njih stigao je ubrzo pošto je u zoo-vrtu otvoreno prihvatilište.
„Veći deo dana, kajmani nisu aktivni.
„Jedino ih crevo za vodu razdrma. Kada im pustimo vodu, jure ga i bacakaju se kao da su psi", kaže Andrijana Tot.
U krugu oko bazena raspoređeni su staklom ograđeni delovi u kojima, pored pitona, žive mali majmuni marmozete, takođe stigli posle zaplene.
Kružnim prostorom odjekuju udarci koje prave dok se odbijaju o staklo, skačući potom jedan drugom na glavu.
Tu su i stalni stanovnici - tarantula i nekoliko džinovskih bubašvaba za koje Andrijana Tot kaže da ih pušta da joj klize po ruci.
Pored reptila i sisara, i zaplenjene ptice našle su dom u zoo-vrtu, u visokim kavezima raspoređenim u nizu.
Nove zaplenjene životinje stalno pristižu, a sve je manje prostora za njih, upozorava Tot.
Slično je i zoološkom vrtu u Beogradu, koji takođe ima prihvatilište za životinje.
U prihvatilištu jer stalno oko sto životinja, među kojima je deo zaplenjenih, kaže Srboljub Aleksić, direktor Beo zoo vrta.
Svaka životinja koja u zoo-vrt dođe posle zaplene, prvo mora da provede vreme u karantinu, objašnjava Aleksić.
„Ne sme da se meša sa drugim životinjama pre nego što se urade svi pregledi, jer nikada ne znate da li ima zaraznu bolest koja može da ugrozi druge", kaže Aleksić za BBC na srpskom.
Andrijana Tot dodaje da je period u karantinu ujedno i vreme kada se zaposleni upoznaju sa novim stanovnicima.
„Svaka životinja, kao i čovek, ima sopstveni karakter.
„Morate da je upoznate da biste znali gde smete da je stavite i kako sa njom da se ponašate."
Zaplenjene životinje uglavnom ostaju u zoološkim vrtovima.
„Radi se o egzotičnim vrstama koje ne možete da pustite u prirodu u Srbiji", ukazuje Aleksić.
Do sada su iz Srbije u rezervate u inostranstvo odlazili uglavnom medvedi pronalaženi ili u cirkusima, ili kod ljudi koji su ih vodili po vašarima, objašnjavaju Mandić i Aleksić.
U Hrvatskoj su svojevremeno završili i zaplenjeni pitoni jer nije bilo uslova da ostanu na Paliću, dok su makaki majmuni poslati na Pirinejsko poluostrvo.
Ipak, mnogo veći broj životinja ostane, zbog čega i Mandić i Aleksić naglašavaju da je Srbiji preko potrebno prihvatilište za divlje životinje van zooloških vrtova.
Čovek što manje da se meša
Osim o egzotičnim, oba prihvatilišta brinu i o povređenim životinjama u Srbiji.
U najboljem slučaju, životinje se posle oporavka vraćaju u sopstveno prirodno okruženje.
Tokom jakog nevremena ovog leta stradalo je mnogo roda.
Jedna od njih ostala je bez noge, drugima su amputirana krila, pa je ograđeni prostor u prihvatilištu postao njihov trajni dom.
„Nama je veoma važno da što pre oporavimo životinje, jer postoje rokovi posle kojih je mnogo teže, a nekada i nemoguće pustiti jedinku u prirodu.
„Kada uticaj čoveka postane prevelik, proces povratka u prirodu je mnogo teži", kaže Mandić.
Nekada je nemoguće izbeći ga, na primer, kada se hrani mladunče koje na drugi način ne bi preživelo.
Nekada se čovek bespotrebno meša.
„Ljudi iz prirode uzimaju poletarce koji, prilikom vežbanja letenja, padnu na zemlju ili nižu granu, misleći da su nezaštićeni.
„Međutim, njihovi roditelji su u blizini i dalje ih hrane i štite, a uzimajući ih i donoseći ih u prihvat, ljudi im čine medveđu uslugu, izlažući ih nepotrebnom stresu usled koga mogu i da uginu", objašnjava Mandić.
Čak i kada se oporavi, ptica se iz prihvatilišta ne pušta tako što se otvori kavez, već se prevozi na određenu lokaciju, a to znači novi fizički kontakt i novu uznemirenost, dodaje Tot.
„Još je lošije kada ljudi sami neguju ptice, pa se desi da im povrede loše zarastu, ili da ih pogrešno hrane.
„Imali smo primer da je, zbog pogrešne ishrane, ptici polomljen kljun", kaže Tot.
Savet stručnjaka je da se ptice ne diraju, već da im se samo ponudi voda i hrana.
Ako sumnjaju da nešto nije u redu, treba da se obaveste nadležne službe, pokrajinski ili republički zavod za zaštitu prirode.
Ptice koje deluju malaksalo ne bi trebalo dirati, jer je vrlo moguće da imaju zaraznu bolest, upozoravaju stručnjakinje.
Pogledajte video: Kakvi su uslovi u prihvatilištima za životinje
Kikica se bori, Tiberije čeka
Tiberije će morati da čeka bar još godinu i po dana, dok dovoljno sazri da bi mogao da živi sa starijim lavicama.
Lavici Kiki je početkom oktobra ostalo malo vremena za oporavak.
Višestruki prelomi, inficirane rane, dugotrajna neuhranjenost učinili su da bude u veoma lošem stanju.
U njeno lečenje bili su uključeni domaći i strani stručnjaci iz međunarodnih organizacija koje brinu o dobrobiti životinja.
Zajednička procena je bila da, zbog opšte slabosti organizma, ne sme da bude pod blagom sedacijom.
Kako je zbog preloma morala da miruje, bila je smeštena u mali kavez, da bi joj se fizički ograničilo kretanje.
„Potreba da se zbog oporavka drži u ograničenom prostoru veoma je stresna za lavicu koja je sada u dobu kada treba da se igra i istražuje okolinu", kazali su iz zoo-vrta Palić.
Zaposleni su se nadali da će se dovoljno oporaviti tako da može da bude prebačena u neko od prihvatilišta u inostranstvu jer na Paliću nema prostora.
Međutim, mladunčetu su počeli da otkazuju organi i posle dve nedelje lečenja je uginula.
Par dana pre nego što je zoo-vrt objavio da je lavica Kiki nije preživela, Mandić je poručila da je vreme da se javnost trgne i razume razmere patnje životinja.
„Jako je sebično, neodgovorno i bahato smatrati da je nekoliko meseci razonode ili lajkova za fotografije sa životinjama na društvenim mrežama vredno ovoliko patnje i stresa", upozorila je ona.
Pogledajte i ovaj video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 10.07.2023)