BBC vesti na srpskom

Израел и Палестинци: Пет нових реалности после четири недеље рата

Има врло мало тога извесног у овом сукобу, али су неке ствари зато постале јасне, пише Џереми Боуен.

BBC News 05.11.2023  |  Џереми Боуен - ББЦ
A man sits atop a pile of rubble following an Israeli strike on the Gaza Strip
Реутерс
Последице напада на избеглички камп Џабалија у Гази раније ове недеље

Једна од првих ствари које морају да се схвате у вези са репортажама, анализама и коментарима који пристижу после Хамасовог напада од 7. октобра је да нико нема комплетну причу.

Не само да је, као и увек, тешко пробити се кроз маглу рата да би се схватило шта се дешава на бојишту, него се нови облик сукоба између Израелаца и Палестинаца још није ни искристалисао.

Догађаји се и даље нижу великом брзином. Страхови да ће се рат проширити врло су оправдани.

Нове реалности на Блиском истоку су присутне тамо негде, али њихов облик и начин на који ће се манифестовати зависте од начина на који ће се овај рат одвијати током остатка године а вероватно и дуже.

Ево неколико ствари које знамо и неколико које не знамо.

Тај списак није коначан.

Неки људи су се подсмевали Доналду Рамсфелду, америчком секретару одбране у време инвазије на Ирак 2003. године, кад је говорио о „непознатим непознаницама&qуот;.

Али у овом делу света, баш као и у било ком другом, оне постоје - а кад се јаве, могу да направе велику разлику.

1.

Једна извесност је да Израелци подржавају војну кампању за свргавање Хамаса и његовог мањинског партнера Исламског џихада у Гази.

Њихов бес потпирује шок после Хамасових напада, убиство више од 1.400 људи и чињеница да се око 240 талаца и даље држи у Гази.

destroyed home kfar aza
Реутерс
У нападу Хамаса на Израел убијено је 1.400 људи, од којих су многи становници кибуца у близини Газе

Састао сам се са Ноамом Тибоном, пензионисаним генералом у израелској војсци, да бих чуо причу о томе како се одвезао са женом до Нахал Оза, кибуца на граници са Газом, после Хамасових напада од 7. октобра.

Његова мисија, која је била успешна, била је да спасе сина, ћерку и њихово две мале ћерке који су били затворени у сигурној соби, слушајући како Хамасови борци дивљају напољу.

Тибон је можда пензионисан, али изгледа као шездесетдвогодишњак у врло доброј форми.

Он је на крају узео јуришну пушку и шлем од мртвог израелског војника, повео групу војника коју је сакупио у хаосу тога дана, очистио кибуц и спасао животе своје породице и многих других.

Генерал је израелски официр старе школе који не околиша док прича.

„Газа ће морати да пати… Ниједна земље се неће сложити са тим да ваш сусед може да коље ваше бебе, жене или људе. Баш као што сте ви Британци сломили непријатеља у Другом светском рату. То ми морамо да урадимо у Гази. Без милости.&qуот;

Шта је са, питао сам, невиним палестинским цивилима који гину?

„То се, нажалост, дешава. Живимо у суровом региону и ми морамо да преживимо… Морамо да будемо сурови. Немамо избора.&qуот;

Многи Израелци се слажу са његовим сентиментом да су смрти палестинских цивила трагичне, али да они гину због Хамасових дела.

2.

Такође је јасно да Израелов напад на Хамас доводи до стравичног крвопролића.

Најновије бројке палестинских смрти које је објавило Министарство здравља у Гази, које води Хамас, премашиле су 9.000 - од чега су око 65 одсто деца и жене.

Не зна се колико су погинулих мушкараца били цивили или борци за Хамас или Исламски џихад.

Амерички председник Џозеф Бајден и Израелци не верују подацима Министарства.

Али у прошлим сукобима, међународне организације су сматрале палестинску статистику о жртвама тачном.

Један суморни праг се неумитно ближи.

Уједињене нације (УН) кажу да је од почетка руске инвазије пре 21 месец у Украјини погинуло око 9.700 цивила.

Неки од погинулих Палестинаца сигурно су били део Хамаса.

Али ако је тај проценат чак и 10 одсто, што је мало вероватно, то значи да је Израел на добром путу да убије онолико палестинских цивила за мало мање од месец дана колико је Русија убила у Украјини од фебруара 2022. године.

A man and woman console a child in the Gaza Strip
Гетти Имагес
Уједињене нације сугеришу да би израелски удари на Газу могли да представљају ратне злочине

Канцеларија УН-а за људска права саопштила је да је толико цивила убијено и рањено у израелским ваздушним нападима да је озбиљно забринута да су напади непропорционални и да би могли да буду ратни злочин.

Од првих дана после Хамасових напада, председник Бајден је подржао одлуку Израела да користи војну силу да би свргнуо Хамас са власти.

Али је он и додао квалификацију да то мора да се уради на „прави начин&qуот;.

Желео је да каже да Израел мора да поштује законе ратовања који штите цивиле.

Амерички државни секретар Ентони Блинкен управо је стигао у Тел Авив.

Пре него што је пошао на пут, он је рекао: „Кад видим како палестинско дете - дечака, девојчицу - извлаче из рушевина срушене зграде, то ме погоди право у стомак једнако као да кад видим дете из Израела или из било које земље.&qуот;

Извештавао сам о свим израелским ратовима у последњих 30 година.

Не сећам се да је америчка администрација икада изјавила толико јавно да Израел мора да поштује законе ратовања.

Блинкенова посета указује на то да он не верује да Израел следи Бајденов савет.

3.

Још нешто што поуздано знамо је да се израелски премијер Бењамин Нетањаху налази под великим притиском.

За разлику од шефова израелских снага безбедности и војске, он није преузео никакву личну одговорност за катастрофални низ пропуста који су 7. октобра оставили израелске граничне заједнице буквално небрањене.

У прошлу недељу, 29. октобра, изазвао је велику халабуку кад је објавио твит у ком је за то окривио обавештајне службе.

Нетањаху је обрисао поруку и извинио се.

Israeli Prime Minister Benjamin Netanyahu pictured in front of an Israeli flag
Реутерс
Израелски премијер је делимично преузео кривицу за догађаје од 7. октобра

Тројица Израелаца, бивши мировни преговарач, бивши шеф Шин Бета (израелска унутрашња обавештајна служба) и технолошки предузетник написали су чланак за часопис Форин аферс рекавши да Нетањаху не би смео да води рат нити било шта што ће уследити после њега.

Израелски премијер има лојалне следбенике, али је изгубио поверење истакнутих личности у израелској војсци и безбедносном естаблишменту.

Ноам Тибон, пензионисани генерал који се пробио до кибуца Нахал Оза да би спасао породицу, пореди Нетањахуа са Невилом Чемберленом, британским премијером који је био принуђен да поднесе оставку 1940. године и био замењен Винстоном Черчилом.

Тибон ми је рекао: „Ово је највећи пропуст у историји државе Израел. Био је то војни пропуст. Био је то обавештајни пропуст. И био је то пропуст владе... оне која заиста управља свиме - и сва је кривица на њему - премијеру Бењамину Нетањахуу… Он је владао највећим пропустом у историји Израела.&qуот;

4.

Такође је јасно да је стари статус кво разбијен у парампарчад.

Био је непријатан и опасан, али изгледало је да поседује извесну суморно познату стабилност.

Од краја последњег палестинског устанка из 2005. године, наметнуо се образац за који је Нетањаху веровао да може да се одржава у недоглед.

Била је то опасна илузија, за све уплетене - Палестинце подједнако као и Израелце.

Аргумент је гласио да Палестинци више не представљају претњу по Израел.

Уместо тога, они су били проблем којим треба руководити.

Алатке на располагању биле су штапови, шаргарепе и древна тактика „завади па владај&qуот;.

Нетањаху, који је био премијер већи део времена од 2009. године - после једног ранијег мандата између 1996. и 1999. године - доследно је тврдио да Израел нема партнера за мир.

Потенцијално га је имао.

Палестинска управа, која је главни ривал Хамаса, дубоко је несавршена организација, а многи који је подржавају верују да њен остарели председник Махмуд Абас мора да препусти власт неком другом.

Али она је деведесетих прихватила идеју оснивања палестинске државе поред Израела.

Antony Blinken shakes hands with Mahmoud Abbas
Реутерс
Нетањаху је покушао да поремети односе између Хамаса и Палестинске власти, на челу са Махмудом Абасом (на слици десно, са америчким државним секретаром Ентонијем Блинкеном)

„Завади па владај&qуот; је за Нетањахуа значило да дозволи Хамасу да стекне власт у Гази на штету Палестинске управе.

И док је израелски премијер који је био најдуже на власти увек пажљив по питању онога што говори у јавности, његова дела током година показују да не жели да допусти Палестинцима да добију независну државу.

То би значило одрицање од територије на Западној обали, у коју спада и Источни Јерусалим, за који израелска десница верује да припада Јеврејима.

С времена на време, процуреле би Нетањахуове изјаве.

Велики број израелских извора је 2019. године тврдио да је рекао групи посланика из своје странке Ликуд да, ако се противе палестинској држави, треба да подрже шеме за сливање новца - углавном из Катара - у Газу.

Он им је рекао да ће продубљивање подела између Хамаса у Гази и Палестинске управе на Западној обали онемогућити оснивање те државе.

5.

Такође је јасно да Израел, ког подржавају Американци, неће толерисати споразум који омогућује Хамасу да остане на власти.

То гарантује још много крвопролића.

Такође поставља велика питања о томе ко или шта ће их заменити, а на која до сада нема одговора.

Сукоб између Арапа и Јевреја за контролу над територијом између реке Јордан и Медитеранског мора траје више од 100 година.

Једна лекција из његове дуге и крваве историје је да никада неће бити војног решења.

Деведесетих је покренут мировни процес у Ослу са покушајем да се оконча сукоб успостављање палестинске државе са главним градом у Источном Јерусалиму тик до Израела.

Последњи покушај да се он оживи, после више година повремених преговора, догодио се током Обамине администрације.

Био је неуспешан пре једне деценије, а од тада је допуштено да се сукоб само загноји.

Israeli military medic at funeral of soldier killed in Gaza
Реутерс
Више од 20 израелских војника је убијено откако је Израел започео копнену операцију у Гази

Као што је рекао председник Бајден и многи други, једини могући начин да се избегне још ратова је да се оснује палестинска држава поред Израела.

То неће бити могуће са актуелним лидерима на обе стране.

Екстремисти, и израелски и палестински, урадиће све што могу да се та идеја осујети, као што су то чинили још од деведесетих.

Неки од њих верују да следе божју вољу, што значи да је немогуће убедити их да прихвате секуларни компромис.

Али ако овај рат не донесе довољно шока да се раскрсти са дубоко укорењеним предрасудама и да идеја о две државе постане одржива, онда ништа неће.

А без узајамно прихватљивог начина да се оконча сукоб, још генерације и генерације Палестинаца и Израелаца биће осуђено на још ратова.


Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.05.2023)

BBC News

Повезане вести »

Кључне речи

Друштво, најновије вести »