Влада Кипра мере у корист кипарских Турака представила уочи посете нове изасланице УН

Влада Кипра је данас кипарским Турцима на окупираном, северном делу острва, обећала мере које се доводе у везу с новим покушајем да се обнове мировни преговори под окриљем Уједињених нација.

Међу мерама су обећања о убрзаној процедури за добијање држављанства, давању пензија удовицама, обуци за тражење посла, лакшем приступу џамијама - саопштила је Влада у Никозији.

"Кипарски Турци су грађани Републике Кипар, и ми то показујемо у пракси", рекао је данас новинарима председник Никос Христодулидис.

Међу 14 мера владе у Никозији је обезбеђивање лекова хитно потребних северу, јачање трговинске размене северног и јужног дела острва и олакшавање преласка 180 километара дугачке линије разграничења с краја на крај острва преко осам контролних пунктова у тампон зони под контролом Уједињених нација.

Мере су донете неколико дана уочи најављене посете Марије Ангеле Холгин Куељар, новоименоване личне изасланице генералног секретара Уједињених нација за кипарски проблем. Њен посао је да утврди има ли довољно додирних тачака две стране да би се обновили преговори о уједињењу после шест година потпуног застоја.

Вођа кипарских Турака Ерсин Татар је ове седмице одбацио најављене мере као "покушај кипарских Грка да наметну свој суверенитет и подјарме кипарске Турке покушавајући притом да импресионирају нову изасланицу".

Кипар је због међунационалних сукоба подељен "зеленом линијом" УН од 1964, а 1974. је Турска окупирала северни део настањен Турцима, да би их наводно заштитила од пропалог пуча Грка чији је циљ био уједињење Кипра с Грчком.

Само Турска признаје окупирани север као државу, "Турску републику Северни Кипар". Тамо Анкара држи више од 35.000 војника с породицама и довела је и друге досељенике.

Кипар је примљен у Европску унију 2004. године, али све погодности чланства ужива само јужни слободан део земље у којем махом живе кипарски Грци.

(Бета, 26.01.2024)