Vlada Kipra mere u korist kiparskih Turaka predstavila uoči posete nove izaslanice UN
Vlada Kipra je danas kiparskim Turcima na okupiranom, severnom delu ostrva, obećala mere koje se dovode u vezu s novim pokušajem da se obnove mirovni pregovori pod okriljem Ujedinjenih nacija.
Među merama su obećanja o ubrzanoj proceduri za dobijanje državljanstva, davanju penzija udovicama, obuci za traženje posla, lakšem pristupu džamijama - saopštila je Vlada u Nikoziji.
"Kiparski Turci su građani Republike Kipar, i mi to pokazujemo u praksi", rekao je danas novinarima predsednik Nikos Hristodulidis.
Među 14 mera vlade u Nikoziji je obezbeđivanje lekova hitno potrebnih severu, jačanje trgovinske razmene severnog i južnog dela ostrva i olakšavanje prelaska 180 kilometara dugačke linije razgraničenja s kraja na kraj ostrva preko osam kontrolnih punktova u tampon zoni pod kontrolom Ujedinjenih nacija.
Mere su donete nekoliko dana uoči najavljene posete Marije Angele Holgin Kueljar, novoimenovane lične izaslanice generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za kiparski problem. Njen posao je da utvrdi ima li dovoljno dodirnih tačaka dve strane da bi se obnovili pregovori o ujedinjenju posle šest godina potpunog zastoja.
Vođa kiparskih Turaka Ersin Tatar je ove sedmice odbacio najavljene mere kao "pokušaj kiparskih Grka da nametnu svoj suverenitet i podjarme kiparske Turke pokušavajući pritom da impresioniraju novu izaslanicu".
Kipar je zbog međunacionalnih sukoba podeljen "zelenom linijom" UN od 1964, a 1974. je Turska okupirala severni deo nastanjen Turcima, da bi ih navodno zaštitila od propalog puča Grka čiji je cilj bio ujedinjenje Kipra s Grčkom.
Samo Turska priznaje okupirani sever kao državu, "Tursku republiku Severni Kipar". Tamo Ankara drži više od 35.000 vojnika s porodicama i dovela je i druge doseljenike.
Kipar je primljen u Evropsku uniju 2004. godine, ali sve pogodnosti članstva uživa samo južni slobodan deo zemlje u kojem mahom žive kiparski Grci.
(Beta, 01.26.2024)
