Секс: Мистерија женског оргазма

Моја веш машина има сигурносни механизам.

Да би је активирали, морате да притискате дугме за паљење одређени временски период одређеном снагом; ако га притискате превише слабо, ништа се неће десити, ако га притискате превише јако, машина бесно пишти на вас.

Једном кад сте овладали овом техником, све постаје лако; попале се све лампице, ствари почињу да се померају и циклус доживи врхунац у подрхтавајућем ускомешаном крешенду буке.

На крају, испреплетена гомила влажне, али освежене одеће испадне на њен други крај.

Али за неинициране, то је збуњујућа мистерија.

Размотримо сада мало женски оргазам.

Џ.Д. Селинџер је једном написао да је „женско тело као виолина; потребан је изврстан музичар да би свирао на њему како треба.&qуот;

Притиснута или помилована на прави начин, жена може бити доведена до такве екстазе да, на пар секунди, остатак света престане да постоји.

Али урадите то погрешно и може да уследи бол, незадовољство или тупо ништавило.

То је у великом контрасту са мушкарчевим искуством; док год он може да постигне ерекцију, неколико минута енергичне стимулације обично се заврши ејакулацијом.

Зашто су оргазми толико интензивно пријатни?

Како то да жена може да доживи више оргазама одједном?

И да ли фамозна Г-тачка уопште постоји?

Ово су нека од најистрајнијих мистерија медицине.

„Можемо да одлетимо на Месец, али не разумемо довољно наша властита тела&qуот;, каже Емануеле Јанини са Универзитета Тор Вергата у Риму - један од оних који је провео читаву каријеру покушавајући да их објасни.

Последњих година дошло је до праве поплаве студија ових Господара секса из стварног живота и оне су коначно почеле да нам доносе неке одговоре.

• Сексуални мит стар вековима
• Пет ствари које треба да зна свака жена
• Како се вагине коначно ослобађају стида

Мозак у пламену

Можда највећа вештина научника јесте да убеде жене да оставе по страни све инхибиције и мастурбирају - или чак имају сношај - под јарким светлима научног истраживања, па чак и у неудобном окружењу магнетне резонанце.

Један од предводника овог истраживања је Бери Комисарук са Универзитета Ратгерс у Њу Џерсију, који је желео да истражи да ли разлике у мозгу могу да објасне зашто жене и мушкарци доживљавају секс толико другачије.

Видимо потпуно активацију мозга - попале се сви системи

Испоставља се да упркос њиховим различитим искуствима, и мушкарци и жене показују отприлике исту нервну активност током оргазма.

„Сличности између мушкараца и жене током оргазма су много веће од разлика&qуот;, каже Комисарук.

„Видимо потпуно активацију мозга; практично, попале се сви системи.&qуот;

То би могло да објасни због чега оргазми толико заокупљују - ако читава шума гори, тешко је разликовати различите логорске ватре које су већ биле у њој на самом почетку.

„Током оргазма, ако се све активира истовремено, то може да избрише танану границу између различитих активности&qуот;, додаје Комисарук.

Можда баш због тога не можете да размишљате ни о чему другом.

Постоје, међутим, жаришта у тој пећи.

Једно је нуцлеус аццумбенс, регион мозга који се бави задовољством и наградом путем испуштања неуротрансмитера званог допамин.

Кад им се пружи избор, пацови ће одабрати електронску стимулацију овог дела мозга пре него храну - до те мере да би дозволили себи да се изгладне до смрти.

Поред секса, активирају га још и кокаин, амфетамин, кофеин, никотин и чоколада.

Није ни чудо што вас оргазам тера да желите стално да се враћате по још.

После оргазма, међутим, јављају се ипак неке битне разлике, које би могле да објасне зашто мушкарци и жене реагују толико другачије после врхунца.

Комисарук, заједно са Качином Ален, пронашао је прелиминарне доказе да конкретни делови мушког мозга постају неосетљиви на даљу чулну стимулацију гениталија одмах после оргазма, док женски мозак наставља да буде активан: због тога можда неке жене доживе више оргазама, а мушкарци не.

• Мастурбација: Играрија која ослобађа од стреса и поправља расположење
• „Може ли оргазам дневно да ми смањи стрес&qуот;
• Да ли се „бумери&qуот; најбоље проводе у кревету

Анатомија задовољства

Ако су ови снимци мозга изазвали неку контроверзу, то није ништа у поређењу са покушајима да се дефинише анатомија оргазма.

Пенис има само једну путању за преношење сензација до мозга, док женски генитални тракт има три или четири.

У средишту женске сексуалности је клиторис: већини познат као куглица у облику грашка, постављен у неугодном положају, на око центиметар испред вагиналног отвора.

Ко је тачно открио важност тог обличја предмет је расправе.

Глинене фигурице из леденог доба, познате као „фигуре Венере&qуот;, описују жену без лица са великим грудима, округлим стомаком, наглашеном вагином и усминама- и, на једном моделу, клиторисом.

Тек је од 16. века клиторис почео да се описује као конкретно физичко обележје, заједничко за све жене, са функцијом изазивања задовољства.

У књизи Де ре анатомика, објављеној 1559. године, Реалдо Колумбо описао је клиторис као „седиште женског уживања&qуот;.

А опет током наредних векова, женско задовољство било је гурнуто у запећак, а клиторис је био углавном заборављен - макар међу анатомима и лекарима.

Поново је испливао у 20. веку, али су га и даље многи сматрали мање важним.

Иако је Сигмунд Фројд макар признао да жене могу да доживе оргазам, веровао је да осетљивост клиториса надмашује вагинални оргазам код зрелих жена.

Неспособност доживљавања вагиналних оргазама везује се за психосексуалну незрелост, писао је он.

Да је то истина, било би страшно много жена на свету које нису до краја свесне властитог сексуалног потенцијала.

Између тридесет и четрдесет одсто жена тврди да никад није доживело оргазам само преко вагиналне пенетрације - мада много више њих може да доживи оргазам преко стимулације клиториса.

Сугестија да је вагинални оргазам надмоћнији иритира многе феминисткиње.

То звучи као да се жене које не доживљавају вагинални оргазам напросто не труде довољно.

И зато да ли вагинални оргазми треба да буду обреди иницијације за све жене или само за привилеговану мањину?

Да ли је уопште могуће доживети оргазам без клиториса?

Бери Комисарук је начинио прве кораке у давању одговора на ова питања сасвим случајно, док је проучавао понашање при парењу код пацова.

Једног дана, док је убацивао шипку у вагину женке пацова, покренуо је бизарну реакцију: „Чим бих додирнуо грлић материце, пацови би постали укочен и непокретни&qуот;, каже он.

И не само то, већ током овакве врсте стимулације, пацови су постали наизглед неосетљиви на бол.

Убрзо потом, заменио је пацове за жене и запазио исту ствар: вагинална стимулација блокирала је трансмисију бола.

Али како?

Да би то открио, Комисарук је спровео студију са Беверли Випл која се бавила женама са различитим степеном повреде кичмене мождине.

Они су открили да чак и кад су њихове повреде блокирале познате нервне путеве у кичменој мождини од гениталија до мозга, те жене су и даље могле да осећају кад се додирују њихова вагина и грлић материце.

Неке су на основу тога чак доживљавале оргазам, упркос томе што је пудендални нерв - који преноси сензације од клиториса до мозга - био пресечен.

„Жене са повредом кичмене мождине које нису могле да осећају властити клиторис, ипак су доживљавале оргазам од вагиналне стимулације&qуот;, каже Комисарук.

„То је вероватно најбољи доказ да вагинални оргазам постоји.&qуот;

Разлог за то је што се преко живца лутаоца, који се налазе изван кичмене мождине, сензације преносе од вагине до мозга.

„Жене описују клиторисне оргазме као локализованије и спољне, а вагиналне оргазме као унутрашње и по читавом телу; то је вероватно зато што су нерви који преносе сензације од клиториса различити од вагиналних нерава&qуот;, додаје Комисарук.

А што се тиче збуњујуће чињенице да вагинални оргазми могу да блокирају бол, нерви повезани са кичменом мождином могу да инхибирају испуштање неуротрансмитера који учествује у перцепцији бола.

Једном кад сигнали стигну до мозга, они такође могу да покрену испуштање неуротрансмитера као што су ендорфини који такође ублажују бол.

Дакле, ако различити нерви могу да преносе сензације из различитих делова женских гениталија - а оба могу да покрену оргазам - јесу ли неки делови вагине осетљивији од других?

Куда парови да се упуте у лов на неухватљивији вагинални оргазам?

• Жена која је проникла у све тајне оргазма
• Човек који је мислио да оргазми могу да спасу свет

„Г&qуот; обележава место на мапи

Дуго времена је главна мета за то била славна „Г-тачка&qуот;.

Овај појам први пут је скован раних осамдесетих, по немачком акушеру и гинекологу Ернсу Графенбергу.

Он је 1950. године описао ерогену зону на антериорном или предњем зиду вагине, која је у корелацији са положајем уретре на другој страни тог зида.

Накнадне студије су показале комплекс крвних судова, нервних завршетака и остатака женске простате у истој области; и сугерисале да код мањег броја жена - нарочито са јаким мишићима дна карлице - стимулација ове области може да покрене снажне оргазме и испуштање мале количине течности из уретре која није урин.

Гласине су полако почеле да колају о том магичном дугмету на предњем зиду вагине.

Парови су улагали време и - често узалудан - труд у његово проналажење.

Неке феминисткиње су за то време тврдиле да је публицитет који прати Г-тачку покушај мушкараца да поврате важност вагиналне пенетрације, након што се нагласак пребацио на клиторис током сексуалне револуције шездесетих и седамдесетих.

Докази који би поткрепили или оповргли постојање Г-тачке су неуједначени и често преувеличани.

Једна студија која „оповргава&qуот; постојање Г-тачке била је заснована на магнетној резонанци само једне жене.

Ова расправа додатно је замућена расправом о правој терминологији за разне унутрашње делове женских гениталија и такође где једно обличје почиње а друго се завршава.

Међутим, заиста се чини да постоје физичке разлике између жена које тврде да доживљавају вагинални оргазам и оне које тврде да га не доживљавају.

Јанини је 2008. године објавио студију на девет таквих испитаница и 11 оних које су тврдиле да никад нису свршиле током самог пенетративног секса.

Ултразвук је показао дебљу област ткива у простору између вагине и уретре код оних које су могле.

У то време је Јанини закључио да би то заиста могао да буде доказ постојања славне Г-тачке.

Али даља проучавања навела су га на преиспитивање тог закључка.

„Реч тачка сугерише дугме; нешто што можете да притиснете да бисте изазвали оргазам или задовољство&qуот;, каже он.

„То имплицира конкретно обличје која је или присутно или није. Нико није успео јасно да опише такво обличје као тачку.&qуот;

Клиторис би такође могао да се опише као двоглави пенис; оба су настала од истог ембрионског ткива

Дакле, ако није дугме, шта би друго могло да буде?

За све већи број истраживача одговор је прост: клиторис.

Иако је за већину људи клиторис само куглица у облику грашка испод површине коже, скорашње студије на магнетној резонанци сугеришу да је клиторис све само не мали.

Оне откривају велику, лоптасту структуру дужине око 9 центиметара, која донекле личи на кост по имену јадац.

Он се вијуга око спољашњости вагине и унутар карлице дуж уретре.

На споју између два крака је жлезда - спољни део који већина људи осећа као клиторис и његов најосетљивији део.

Али ноге окружују вагинални отвор који прелази у усмине.

Клиторис би могао да се опише и као двоглави пенис.

И клиторис и пенис потичу од истог ембрионског ткива; отеклине зване туберкула која настаје током раних стадијума ембриогенезе и потом се грана или у клиторис и ткиво вулве код девојчица или у пенис и скротум код дечака.

Али постоје битне разлике: пенис не расте као реакција не хормоне попут тестостерона једном кад пубертет престане, док клиторис наставља то да чини.

„Он није напросто само мали пенис&qуот;, каже Јанини.

Вагина такође реагује на хормоне, међу којима и на естроген, што помаже да се лакше објасни зашто сексуална реакција жена варира током читавог њиховог живота.

Ова сложеност би могла да објасни зашто је толико тешко доказати - или оповргнути - постојање Г-тачке; није лако стимулисати предњи зид вагине у изолацији.

Ви исто тако вероватно трљате и унутрашње делове клиториса и уретре.

И заиста, даља истраживања Јанинија и Одиле Бусон из Центре д'éцхограпхие у Сен Жермен ан Леу, у Француској, показала су управо ово.

Они су наговорили три жене да или стимулишу предњи зид вагине уз помоћ подмазаног тампона или да користе прсте да стимулишу спољне делове клиториса - док су користили ултразвук да сликају шта се дешава испод коже.

Вагинална пенетрација је довела до тога да се унутрашњи делови клиториса и ткиво око уретре помере и набрекну, док су током ручне мастурбације били стимулисани само спољни делови клиториса.

Све постаје још компликованије; код неких других жена, вагинална пенетрација могла би истовремено да стимулише и спољне и унутрашње делове клиториса.

• Сексуални терапеути: Како поправити лош секс
• Стрес, хормони, болести: Највеће убице либида
• Еректилна дисфункција: Све што треба знате

Четрдесетдвогодишња жена се 2009. године појавила на клиници Рејчел Полс, урогинеколошкиње из Синсинатија, у Охају.

Жена је рођена без бешике и била је подвргнута екстензивној реконструктивној хирургији да би кориговала неке од тих проблема.

Постоји, међутим, добра страна читаве те неприлике; она „има невероватне оргазме&qуот;, каже Полс.

И заиста, она је испричала Полс да у просеку има два оргазма по сексу - један преко мануелне стимулације клиториса; други само преко вагиналне пенетрације.

Полс је била посебно фасцинирана њеном причом, зато што је женина уретра - и стога придружени чвор нерава и обличја који се обично називају Г-тачком - нису били на уобичајеном месту.

Уз то, женин клиторис се налазио на самој ивици њеног вагиналног отвора.

„Деловало је вероватно да је то делом разлог зашто има тако добре оргазме&qуот;, каже Полс.

Пенис би се очешавао о њега при сваком уласку.

Да ли је величина важна?

То јој је дало идеју.

Полс се запитала да ли величина и локација клиториса код здравих жена може да утиче на лакоћу с којом оне доживе оргазам током пенетративног секса.

И зато су она и њене колеге регрутовали десет жена које су тврдиле да ретко или никад не доживљавају оргазам током сексуалних односа и двадесет жена које су тврдиле да свршавају скоро сваки пут, и употребили магнетну резонанцу да детаљно прегледају њихове клиторисе.

Они су открили да што је мања величина жлезде у облику грашка и што је даље клиторис од вагине, то је женама теже да постигну оргазам.

Свеукупно гледано, ове студије имплицирају да постоје разни путеви како жене могу да доживе оргазам, било преко вагиналне стимулације, стимулације клиториса или оба истовремено.

Даље студије Комисарука откриле су да се све пројекције различитих делова женских гениталија - јесте, чак и брадавица - укрштају у истој општој регији мозга, додуше у незнатно различитим деловима.

„Постоји добра неуро-анатомска основа за различите типове оргазама и различите типове сензација&qуот;, каже Комисарук.

„То би могло да објасни зашто комбиновање стимулације клиториса, вагине и грлића материца као да производи интензивније, сложеније и пријатније оргазме према опису жена.&qуот;

Што се тиче жена којима је теже да сврше током пенетративног секса - или било каквог секса - порука Полс је проста: експериментишите.

„Жене ми долазе као пацијенткиње и говоре: 'Не могу да имам вагиналне оргазме, стога мора да нешто није у реду са мном'.

„Све је у реду са њима. Свако је мало другачији, тако да ће неке жене имати много стимулације клиториса током секса, док је другима то мало теже - и зато ће њихов партнер можда морати да користи руке или играчку.

„Али жене морају да знају да ако немају оргазме путем класичне вагиналне пенетрације, то је савршено нормално.&qуот;

Јанини има додатну поруку за жене: „Не само да уживајте у сексу, већ уживајте и у упознавању себе и разумевању ко сте данас, зато што ћете сутра вероватно бити неко други.&qуот;

И не потцењујте бескрајну разноликост која је у понуди.

„Не размишљајте о женском телу као о машини која увек мора да постигне исти резултат&qуот;, каже он.

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.27.2024)