Кинески истраживачи открили динамику парења древних инсеката у ц́илибару

Откриц́е групе водених бубица заробљених у ц́илибару, које се паре пре више милиона година, изазвало је узбуђење међу научницима, пружајуц́и јединствену прилику истраживачима да стекну увид у понашање древних инсеката.

Кинески истраживачи су открили понашање при парењу и потенцијалне сексуалне сукобе инсеката кроз прве фосилне записе водених бубица при парењу из северног Мјанмара, које датирају из средине периода креде, пре око 100 милиона година.

Налази су објављени у часопису Процеедингс оф тхе Роиал Социети Б 3. Априла, преноси Синхуа.

Фосилизовани инсекти који се паре су незаменљиво средство за разумевање еволуције понашања при парењу и карактеристика животног цикуса у далекој прошлости инсеката, навео је истраживачки тим који предводи Хуанг Дијинг, професор на Нанђинг институту за геологију и палеонтологију Кине Кинеске академије наука.

{Имаге2}

Узорак који је пријављен у овој студији садржи седам одраслих водених бубица (такође познатих као Бурмогеррис рарус), укључујуц́и три упарене јединке и једног одраслог мужјака и четири препознатљива инсекта, водене бубице затворене у комаду ц́илибара. Од тога, два пара су ухвац́ена у ситуацијама парења, при чему су мањи мужјаци јахали на леђима женки.

Хватање инсеката током парења, посебно водених врста, реткост је у фосилним записима. Налази су од велике помоц́и у продубљивању разумевања релевантних стратегија понашања током геолошких временских периода међу научницима, рекао је Хуанг.

Поред тога, чини се да су два пара и један мужјак сачувани у истом слоју близу горње површине ц́илибара. "Спекулишемо да је мало вероватно да ц́е мужјак Бурмогеррис рарус мале величине бити територијални, док ова врста задржава високу густину насељености у мјанмарској шуми ц́илибара", рекао је Фу Јанџе, члан истраживачког тима.

{Имаге3}

Микроскопска анализа такође је идентификовала разлике између предњих ногу мужјака и женки које су можда имале улогу током и након парења. Код мушкараца, део који се зове протибија је благо закривљен, док је код женки раван. Поред тога, на ивици има структуру попут чешља, коју женке немају.

"Упоређујуц́и мушке протибијалне чешљеве са врстама из сродне породице Велиидае, претпостављамо да специјализовани протибијални чешаљ нових фосила функционише као апарат за хватање, вероватно представљајуц́и адаптацију за превазилажење отпора жена током борби", рекао је Хуанг.

Ови упарени фосили вероватно представљају фазу прекопулационе борбе или очувања контакта после парења. Мужјаци су користили такву заштиту од контакта да би продужили парење, чиме су избегли такмичење сперматозоида, наводе истраживачи.

Специјализована морфологија и разнолико понашање героморфана, укључујуц́и водене бубице и њихове сроднике, постали су вруц́е теме истраживања у еволуционој биологији, екологији, па чак и интердисциплинарним студијама и пружиле су теоријску основу за развој биомиметичке технологије на површини воде, приметили су истраживачи.

(Бета, 12.04.2024)