Пашалић: Инклузија у просвети Србије формална, технички проблеми и мањак људи

Заштитник грађана Зоран Пашалић оценио је данас да је инклузија у образовном систему Србије "заживела формално" уз техничке проблеме и мањак стручних људи.

Пашалић је представљајући у Палати Србије у Новоим Београду "Посебног извештаја заштитника грађана о инклузивном образовању" рекао да је има напретка у односу на претходни из 2018. године, лаи да још постоје предрасуде и недостатак разумевања за децу која користе тај програм.

"Фале нам људи, а морамо да радимо и на освешћивању ђака и развијању њиховог осећаја за толеранцију и емпатију. Такође, лични однос оних који се баве том децом је веома важан. Неке земље су направиле корак назад и укинуле инклузију, а децу вратиле у специјалне школе. То се у Србији неће десити. Наставићемо да унапређујемо инклузију", рекао је заштитник грађана.

Истраживање у десет школа из Београда, Крагујевца и Прибоја је показало да скоро 50 одсто ђака никада није било на предавању/радионици о инклузији, толеранцији и разумевању.

Испитивани су и ставови наставника на тему инклузије и 82 одсто испитаника слаже се с тврдњом да специјалне школе могу боље од редовних  да одговоре на потребе деце којој је потребна додатна помоћ.

Око 73 одсто предавача сматра да ученици који су обухваћени инклузијом захтевају стално ангажовање наставника услед чега други ученици заостају у прелажењу градива.

Ваћина испитаника је предложила да сваки ученик коме је потребна додатна подршка, треба да има личног пратиоца, дефектолога који ће радити с њим, и да је потребно да стручњак усмерава наставнике и даје им помоћ и савете у вези са инклузијом.

Заштитник грађана је у закључку извештаја дао препоруке министарствима просвете, за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, и здравља и органима локалне самоуправе о механизмима подршке инклузивном образовању.

(Бета, 15.04.2024)