Poslednji roman Pola Ostera – priča o starenju, sećanjima i unutrašnjoj borbi
RTS 22.07.2024
Okolnosti prvog susreta sa knjigom pisca koja će biti sastavni deo kućne biblioteke i preživeti sve njene transformacije ne moraju uvek biti jasne u sećanju. Ali naslov od kojeg je sve počelo bez sumnje ostaje deo lične, ne samo književne, memorije. Za mene je to bila „Njujorška trilogija“ Pola Ostera u izdanju „Geopoetike“, kuće koja je ispratila, u prevodu na srpski Ivane i Zorana Paunovića, celokupnu književnu karijeru ovog svetski poznatog pisca.
Usledio je niz, Mesečeva palata, Nevidljivi, Bruklinska revija ludosti, Sanset Park, Putovanja u skriptorijum itd, sve do trenutka kada mi se sa unutrašnje strane korice romana Baumgartner koja nosi biografski zapis nije, pravo u lice, bacila završna rečenica, „živeo je u Bruklinu, u Njujorku“. Taj perfekat je objavio konačnost. Više neće biti novih knjiga koje su samo prema redosledu objavljivanja poslednje, nove i poslednje. Ova je zaista poslednja. Pol Oster „je
