Студија открива утицај људи на повећану варијабилност падавина током последњег века

Нова студија пружа доказе да су људске активности учиниле глобалне падавине непредвидивијим током последњег века.

Студија, објављена крајем јула у часопису Наука (Сциенце), спроведена је од стране истраживача са Института за атмосферичку физику (ИАП) Кинеске академије наука, Универзитета Кинеске академије наука и Британског метеоролошког уреда.

Студија открива систематско повећање варијабилности падавина од 1900-их, на глобалном и регионалном нивоу, као и на дневним и интра-сезонским временским скалама.

Варијабилност падавина односи се на неједнакост у временском распореду и количини падавина. Већа варијабилност значи да су падавине неуједначеније расподељене током времена, што резултира периодима већих киша и дужим сушним периодима. На пример, нека места могу примити годишњу количину кише у само неколико дана, имати дуге сушне периоде након којих следе обилне кише, или се могу брзо мењати периоди суше и поплава.

Анализом широког спектра података са посматрања, истраживачи су открили да је варијабилност падавина од 1900-их повећана у око 75 процената проучаваних копнених области, посебно у Европи, Аустралији и источној Северној Америци. Такође су открили да је дневна глобална варијабилност падавина повећавана за 1,2 процената по деценији.

У процесу разумевања узрока повећане варијабилности падавина, истраживачки тим је идентификовао доминантну улогу емисија гасова стаклене баштекао последице људског деловања, користећи оптималну методу откривања и приписивања.

"Повећање варијабилности падавина првенствено је последица емисија гасова стаклене баште које су довеле до топлијег и влажнијег атмосферског слоја",  рекла је Џанг Венсиа, водећи аутор студије и ванредни професор на ИАП-у.

То значи да, чак и ако атмосферска циркулација остане иста, додатна влажност у ваздуху доводи до интензивнијих кишних догађаја и драстичнијих осцилација између њих, додала је Џанг.

Обимне и брзе промене између климатских екстремних појава не само да представљају изазов за постојеће способности савремених система за прогнозу времена и климе, већ имају и каскадне последице за људско друштво, угрожавајући отпорност инфраструктуре на климатске промене, економски развој, функционисање екосистема и копнене резервоаре угљен-диоксида, рекао је Ву Пеили, научник из Британског метеоролошког уреда и коаутор студије.

"Одмах је потребно спровести мере прилагођавања како би се решили ови изазови," додао је Ву.

(Бета, 05.08.2024)