Дубравка Стојановић: Лицемерно чуђење поводом Шапићевих идеја о Титу и Дражи, друштво да размисли
Историчарка Дубравка Стојановић је данас оценила да је "на неки начин лицемерно" чуђење поводом иницијативе градоначелника Београда Александра Шапића који је у понедељак најавио подизање споменика четничком команданту Драгославу Михаиловићу, измештање гроба Јосипа Броза Тита и уклањање споменика народним херојима.
Она је за агенцију Бета казала да су ти Шапићеви предлози "само финална фаза нечега што је веома давно почело" односом председника Србије и Југославије 1990-их Слободане Милошевића према Титу и Југославији.
Подсетила је да је тај ревизионистички талас у пуној мери заживео после смене Милошевића, 2000. године, када су, како је указала, демократске власти желеле да "победе победнике Другог светског рата и на терену сећања".
"Врло брзо после преузимања власти, промењена су имена 900 улица у Београду, споменици су остављени да пропадају, ...ослобођење Београда (у Другом светском ратру) називано је окупацијом", казала је Стојановић.
Рекла је да су историчари бунили и против закона о изједначавању четника и партизана, против судских одлука које су рехабилитовале четнике и против уџбеника: "већ 2002. су изашли први уџбеници историје за четврти и осми разред у којима су замењена (историјска) места четника и партизана".
Зато је казала да је данас "чудење (над Шапићевом иницијативом) на неки начин лицемерно" јер то је, како је навела, "процес дужи од 25 година".
"Стално смо (историчари) на ово упозоравали, али друштво није реаговало. Е, сада да ли друштво није реаговало јер није заинтересовано, или можда није реаговало јер се заправо подржава та интерпретација историје и мисли да је било боље подржавати четнике, сарађивати с окупатором, етнички 'чистити' друге народе - то остаје да се пита друштво у Србији... али ово (сада са Шапићем) је само круна нечега у чему су учествовале све власти", казала је Стојановић.
Поновила је да је то почео Миошевић, "али благо" и да је "говорио о изједначавању четничког и партизанског покрета што историјски није могуће".
Дубравка Стојановић сматра да је "највећи талас (такве политике) био за време демократа", почетком 2000-тих година, а сада то "настављају (министар културе Никола) Селаковић кроз своје активности и Шапић".
"То је процес за који бих чак могла да кажемо да имамо консензус на нивоу власти претходних више од 25 година и друштво мора да размисли шта ће с тим да уради", казала је Стојановић.
Навела је да су се "људи у Новом Саду побунили и спречили подизања споменика квислинзима", али "Србија на ову тему спава".
"Сада Србија мора да прихвати последице да ли ће то спавање за њу значити потпуну сагласност са колаборацијом, са окупатором, или је то део опште равнодушности у којој живимо и која омогућава да свака власт 'дивља' како год јој падне напамет", рекла је Дубравка Стојановић.
(Бета, 17.09.2024)
