КОЛУМНА ИВЕ ЦХУ 02: Мрак је пред зору најцрњи

Касним с писањем овог текста. Пробила сам све термине. Да ме није срам, пробијала би’ их до марта. Док се ласте не врате с југа и пчеле не изађу из хибернације. Пробијала би’ их све док не сване и док не засија дуго невиђено сунце. Али дала сам ријеч, па није културно погазити ју. Морам написати нешто, сад у поноћ и кусур, по могућности сувисло, читатељима интересантно, у складу с темом овог броја, а ваљало би да је друштвено одговорно и да ријечима не уједем.