Opsada tvrđave mržnje
Danas pre 1 dan | Marko Šelić Marčelo
Znate ono kad se metafora sama prostre pred vas? Zbrisao sam u Kotor na samo nekoliko dana da malko razbistrim misli pre niškog pumpanja, upalio TV (mislim, uključio; posle mi je došlo da ga vaistinu i zapalim), kad tamo – „Lepa sela lepo gore“.
Kao što prst sam ide na krastu, nisam mogao da ne odgledam ovaj Dragojevićev masterpis ma koliko bio svestan u kakvu emociju to neminovno vodi, čak i kad znaš svaki obrt. Na jedan, međutim, ipak nisam bio spreman: u samom finišu, kad se Bjelin lik onako vuče po patosu bolnice nameren da uradi znate već šta – ta televizija, da je ne imenujem, prekinula je film i pustila narodnu pesmu. Kunem se, ruka mi je ostala u vazduhu jedno minut, zamrznuta u „šta koj k“
