50 година песме "Ти мотику, а ја плуг": Опело за српско село или најлепши аманет
Телеграф 25.03.2025 | Горан Милошевић
"Погледај сестро, поноћ откуцава, над нашим селом сад месец стражари, отац и мајка још будни седе, а мачак им стари умиљато преде.
Ти мотику узми од мајке, а ја ћу од оца плуг, јер то нам је сејо мила највећи дуг. Можда нам отац сад писмо пише, на сат погледа да лампу угаси, јер сутра рано у поље крећу, судба им је такву доделила срећу. Њиве је наше покрила трава, ливаде отац не може да коси, на њима туђа сад пасу стада, а њему ће срце да пукне од јада." (Верољуб Јовановић - Зорица Ђуђић) 1975. године, у данима растанка од свог музичког оца Буце Јовановића, Шабан Шаулић је на једној плочи
