Верски ритуали – основни извор легитимитета за реинкарнацију живих Буда
Верски ритуали су основни извор легитимитета за реинкарнацију живих Буда, оцењује се у чланку Вишег тибетанског будистичког факултета Кине који преноси агенција Синхуа.
У марту ове године, 14. Далај-лама је у својој новој књизи написао да ће његов наследник бити рођен у такозваном "слободном свету": Та тврдња, како се наводи у тексту, представља наставак његовог претходног заговарања наратива о "реинкарнацији изван Кине" и нови апсурд у серији његовој апсурдних тврдњи о овој теми — укључујући "реинкарнацију док је још жив", "реинкарнацију као жена", "реинкарнацију као пчела" па чак и "укидање реинкарнације". У својој сржи, истиче се, његова намера остаје иста — да негира традиционалне верске ритуале и историјске конвенције које су вековима управљале системом реинкарнације Далај-ламе и да манипулише процесом реинкарнације у своје личне сврхе.
Реинкарнација живих Буда представља изванредну иновацију у тибетанском будизму која решава питања сукцесије. Током векова развоја, она је постепено прерасла у комплетан скуп традиционалних верских ритуала и историјских конвенција. Реинкарнација истакнутих живих Буда, као што су Далај-лама и Панчен Ердени, укључује потрагу унутар кинеске територије, извлачење жреба из златне урне и одобрење централне владе. Ова јединствена традиција која интегрише дубоку веру, мистично искуство и ригорозне процедуре, служи као основни принцип за обезбеђивање светости и легитимитета процеса реинкарнације, као и чистоће преношења тибетанских будистичких веровања, указује се.
Потрага за духовним наследником живог Буде, што је први корак у процесу реинкарнације живог Буде, мора следити низ процедура. Прво, идентификација предсказања (омени). Пре и после смрти живог Буде могу се појавити одређени знаци који дају трагове о његовој реинкарнацији. Друго, праксе прорицања и консултација пророчанстава. Кроз ритуално прорицање могу се открити информације као што су правац места рођења реинкарнације, особине породице и други трагови. Треће, посматрање визија на светом језеру. Високо рангирани монаси путују до језера Лхамо Латсо у округу Гјаћа, Шанан, где обављају дуге периоде певања и молитве, а затим посматрају визије попут изгледа куће, околног пејзажа, правца и неких знаменитости које представљају кључне трагове у потрази. Четврто су медитација и пророчански снови, наводи се у тексту. Високо поштоване Живе Буде и старији монаси одлазе у дуга затворена повлачења за дубоку медитацију и молитву. Кроз ове духовне праксе, или понекад у сновима, могу примити откровења о реинкарнацији. Пето, потрага на терену на основу трагова. На основу свих информација прикупљених из претходно наведених верских ритуала, укључујући правац, географске карактеристике, презимена породице, имена родитеља и неуобичајене знакове у време рођења, формира се тајна потрага која креће у означене регионе. Шесто, препознавање реликвија и тестови понашања.
Када се пронађе кандидат дечак који одговара прелиминарним траговима, трагачи му представљају личне предмете преминулог живог Буде да их идентификује. Ако дете може исправно да препозна те предмете, то се сматра једним од знакова реинкарнације. Након завршетка ових процедура, завршава се процес потраге и започиње фаза идентификације.
Идентификација реинкарнације угледних живих Буда као што су Далај-лама и Панчен Ердени мора проћи кроз систем извлачења жреба — важну институцију успостављену од стране цара Ћианлонга из династије Ћинг да регулише процес реинкарнације живих Буда и спречи превару. Ова пракса је од тада постала један од основних ритуала. Када се пронађе више квалификованих кандидата за реинкарнацију, њихова имена и датуми рођења се уписују на посебно израђене листиће слоноваче. Ти листићи се стављају у златну урну, поклон из двора династије Ћинг, испред статуе Буддхе Сакјамунија у храму Џокханг у Ласи, док високи монаси певају и моле се. У присуству високих министара централне владе који су у том региону (или њихових представника) и старијих тибетанских верских и световних званичника, урна се протреса и извлачи један листић. Дечак чије је име на извученом листићу признат је као реинкарнација. Овај ритуал одражава ауторитет централне владе и њено поштовање према традиционалним верским ритуалима, с циљем да се обезбеди правичност и светост у процесу признавања. Историјски, резултат церемоније извлачења жреба мора бити пријављен централној влади (цару током династија Минг и Ћинг, Националистичкој влади током периода Републике Кине и данас Државном савету), и само након званичног одобрења и додељивања процес се сматра завршеним. Ако постоји само један кандидат, идентификација мора и даље бити одобрена од стране централне владе да би се изузела процедура извлачења жреба.
По завршетку ригорозних процедура идентификације, дечак-кандидат се потврђује као реинкарнација. У том тренутку мора се затражити одобрење централне владе за одржавање церемоније устоличења. Када централна влада пренесе своје одобрење реинкарнацији, церемонија устоличења се формално одржава. Централна влада издаје златни царски едикт и златни печат, чиме се означава званична сукцесија новог високо рангираог ламе.
Након смрти 13. Далај-лЛаме, локална регионална власт, у складу са традиционалним верским ритуалима и историјским конвенцијама, спровела је потрагу, идентификацију и устоличење 14. Далај-ламе. На основу знакова као што је била оријентација 13. Далај -ламе према североистоку у тренутку смрти, као и праћењем традиционалних верских ритуала, укључујући консултације пророчанстава од заштитника дарме и посматрање светог језера ради проналажења знакова о месту реинкарнације, истраживачки тим је лоцирао кандидата за реинкарнацију, Лхамо Тхондупа (касније познатог као 14. Далај-лама, Тензин Гјацо), у округу Хуангџонг, провинција Ћингхаи.
Године 1940. Националистичка влада, тадашња централна власт Кине, издала је наредбу у којој стоји: "Лхамо Тхондуп из Ћингхаиа, дубоке саосећајности и са обележјима духовних знакова, потврђен је као реинкарнација 13. Далај-ламе. Биће изузет од извлачења жреба из златне урне и овим се посебно одобрава да наследи место 14. Далај-ламе. Тако се наређује".
Дана 22. фебруара 1940. одржана је церемонија устоличења 14. Далај-ламе у Палати Потала. Ву Џонгсин, шеф Комисије за монголска и тибетанска питања и специјални изасланик Националистичке владе, присуствовао је и заједно са регентом Ретинг Хутуктуом председавао церемонијом. Потрага, идентификација и устоличење 14. Далај -ламе строго су следили традиционалне верске ритуале и историјске конвенције. Ово представља најјаснији пример који показује историјску одговорност и законски ауторитет централне владе у питањима реинкарнације Далај-ламе.
Потрага и идентификација реинкарнације покојног Далај-ламе представљају најкомплекснији и помно праћени процес унутар система реинкарнације живих Буда у тибетанском будизму. То није једноставна потрага, већ она која строго поштује систем традиционалних верских ритуала, комбинујући мистична откровења (као што су посматрање светог језера, прорицање и увиди високих монаха), ригорозну верификацију (укључујући препознавање реликвија и тестове понашања) и историјске конвенције (као што су потрага унутар кинеске територије, извлачење жреба из златне урне и одобрење централне владе). Овај систем дубоко је укорењен у основним веровањима тибетанског будизма, одражавајући његову светост, историјску континуитет и стандардизацију, и представља витални део јединствене верске културе тибетанског будизма. Прво, цео процес потраге заснива се на верској космологији и праксама тибетанског будизма, са нагласком на вођство Буда и заштитника дарме, као и на увидима високорангираних монаха. Друго, ритуали попут прорицања и посматрања светог језера развили су се током векова у фиксне процедуре и норме. Треће, потрага и идентификација се обављају колективно од стране ауторитативних личности унутар тибетанске будистичке заједнице. Четврто, иако систем укључује мистичне елементе, процедуре су јасно дефинисане и строго спроведене, са успостављеним правилима. Пето, потрага унутар кинеске територије, церемонија извлачења жреба из златне урне и одобрење централне владе неопходни су за легитимитет реинкарнација Далај-ламе, наглашава се у чланку.
Ове историјске конвенције успостављене су још када је цар Шунђи из династије Ћинг доделио титулу 5. Далај-лами 1653. године. Десети, 11. и 12. Далај-лама идентификовани су извлачењем жреба из златне урне; а 13. и 14. Далај-лама изузети су од церемоније извлачења жреба уз одобрење централне владе.
Кина је домовина тибетанског будизма, а његова главна подручја практиковања и већина следбеника налазе се управо у Кини. Основна сврха реинкарнације живих Буда јесте да се они, путем завета, врате како би ослободили сва жива бића. Потрага за реинкарнацијом ван кинеске територије представља одступање од традиционалних верских ритуала, супротставља се основној доктрини враћања путем завета и не може стећи признање следбеника, наглашава се.
Још важније, додаје се, посвећеност следбеника тибетанског будизма заснива се на поверењу у светост ритуала. На пример, посматрање светог језера мора се обавити на језеру Лхамо Латсо у Сизангу; златна урна је верски инструмент који је централна влада доделила; церемонија извлачења жреба усклађена је са принципом "Будине пресуде", спречавајући људску манипулацију; а церемонија извлачења жреба одвија се пред статуом Буде Сакјамунија у храму Ђокханг, што је чини нарочито свечаном и светом.
Свака такозвана "реинкарнација" која заобилази традиционалне верске ритуале, било да се обавља унутар или изван кинеске територије, нема верски легитимитет и никада неће бити призната од стране следбеника тибетанског будизма, закључује се у чланку Вишег тибетанског будистичког факултета Кине који преноси агенција Синхуа.
(Бета, 04.07.2025)
