Вимблдон: Зашто не верујемо технологији у спорту
Све је више љутих реакција спортиста због неочекиваних одлука машина, нарочито после неколико мечева на овогодишњем Вимблдону.
Неколико минута у недељу после подне, Централни терен на Вимблдону постао је савршени пример за актуелну тензију између људи и машина.
Кад је Британка Сонај Картал ударила дуги бекхенд у кључном поену, њена противница Анастасија Пављученкова знала је да је лотпица изашла изван терена.
Она је рекла да је судија то такође знао.
Поново пуштени телевизијски снимак је то и доказао.
Али се електронски линијски судија – након што су људи у потпуности замењени ове године, после ранијих проба – није огласио.
Минути су откуцавали.
Људски судија је на крају пресудио да поен треба поново да се одигра.
Овог пута га је Пављученкова изгубила.
На крају је добила меч, али је у том тренутку рекла судији да је била „покрадена&qуот;.
Запитала се наглас да ли је то можда зато што је Картал Британка.
Касније се испоставило да је разлог био много прозаичнији, али и даље суштински веома људски: неко је случајно искључио линијског судију.
То просто објашњење није зауставило незадовољство у расправи да – за разлику од јагода Пимсовог купа и излива беса – технологија не заслужује место међу великим традицијама Вимблдона.
Џон Мекинро би можда био много мање славан на властитом врхунцу да није имао људске судије на које је могао да се дере.
У скорије време, Британка Ема Радукану изразила је „разочарање&qуот; у нову технологију након што је довела у питање њену одлуку током меча одиграног у петак.
Бивши вимблдонски шампион Пет Кеш не слаже се с тим.
„Електронски линијски судија је дефинитивно много бољи од људског ока&qуот;, рекао је он за ББЦ.
„Одувек сам био за њега, од првог дана. Компјутерске грешке ће се повремено дешавати, али генерално гледано, играчи су задовољни њиме.
„Било је много разговора са тенисерима и тренерима о томе како електронски линијски судија није био 100 одсто на висини задатка ове недеље, али је и даље био бољи од људи.&qуот;
И он је у праву: технологија је убедљиво тачнија од људског ока у разним другим спортовима.
Озлоглашена Божја рука Дијега Марадоне, којом је постигао гол на Светском првенству 1986. године, вероватно не би прошла код вештачке интелигенције.
Вимблдонов систем електронског линијског судије (ЕЛЦ) развила је фирма Хок-ај (Хавк-Еие).
Он користи 12 камера да би пратио лоптице на свим теренима, а прати и стопала играча док сервирају.
Подаци се анализирају у реалном времену уз помоћ вештачке интелигенције, а читавом ствари управља тим од 50 људских оператера.
ЕЛЦ има ротацију од 24 различита људска гласа за објаве одлука, које су снимили чланови различитих тениских клубова и туристички водичи.
Он можда користи вештачку интелигенцију за анализирање снимака, али Свеенглески клуб за тенис на трави каже да се вештачка интелигенција не користи за директно суђење.
Клуб такође тврди да остаје сигуран у властиту технологију, а извршна директорка Сели Болтон рекла је за ББЦ како верује да је он најбољи у овом послу.
„Имамо најпрецизније суђење које можемо да имамо овде&qуот;, рекла је она.
Међутим, после недељног инцидента, он сада више не може ручно да се искључи.
Зашто, онда, не верујемо мало више овој врсти технологије?
Један од разлога је колективно веома снажни, урођени осећај „правичности&qуот;, тврди професорка Ђина Неф са Универзитта у Кембриџу.
„У овом тренутку, у многим областима у којима вештачка интелигенција утиче на наше животе, осећамо да људи много боље разумеју контекст од машина&qуот;, каже она.
„Машина доноси одлуке на основу сета правила које је програмирана да просуђује. Али људи су веома добри у укључивању већег броја вредности и спољних фактора такође – оно што је права одлука може да не делује и као правична одлука.&qуот;
Професорка Неф верује да постављање расправе у контекст да ли су људи или машине „бољи&qуот; такође није фер.
„Ми морамо да потрефимо укрштање између људи и система&qуот;, каже она.
„Морамо да користимо најбоље од оба да бисмо доносили најбоље одлуке.&qуот;
Људска контрола је камен темељац онога што је познато као „одговорна&qуот; вештачка интелигенција.
Другим речима, употреба технологије онолико правично и безбедно колико је то уопште могуће.
То значи да неко, негде, прати шта машине раде.
Није да то функционише веома глатко у фудбалу, где ВАР – помоћни систем суђења путем видео-технологије – одавно изазива контроверзе.
На пример, било је званично саопштено да је „позамашна људска грешка&qуот; стајала иза пропуста ВАР-а да исправи нетачну судијску одлуку кад је Тотенхем играо са Ливерпулом 2024. године, пресудивши да је кључни гол био офсајд иако није био и покренувши баражну ватру незадовољства.
Премијер лига је саопштила да је ВАР био 96,4 одсто тачан током „кључних догађаја на утакмицама&qуот; у протеклој сезони, иако је главни фудбалски службеник Тони Сколс признао да „једна једина грешка може много да кошта клубове&qуот;.
Прича се да је Норвешка на ивици да га потпуно укине.
Упркос људским грешкама, доживљено одсуство људске контроле игра велику улогу у нашем оклевању да се ослонимо на технологију уопштено гледано, каже предузетник Азим Ажар, који пише за технолошки билтен Експоненшел вју.
„Не осећамо се као да имамо контролу над његовим обликом, природом, правцем&qуот;, рекао је он у интервјуу за Светски економски форум.
„Кад технологија почне веома рапидно да се мења, присиљава нас да променимо наша властита уверења прилично брзо, зато што системи које смо користили раније не функционишу тако добро у новом свету ових нових технологија.&qуот;
Наш осећај нелагоде према технологији не важи само за спорт.
Први пут кад сам гледала демо верзију ране алатке вештачке интелигенције обучене да запази ране знакова канцера на скеновима, била је изузетно добра у томе (то је било неколико година пре данашњих НХС-ових проба) – значајно тачнија од људских радиолога.
Проблем је, рекли су ми аутори, да људи којима се саопштава да имају рак не желе да чују да је машина била та која им је поставила дијагнозу.
Они су желели мишљење људских лекара, по могућству неколико њих, који се слажу међу собом пре него што ће прихватити вест.
На сличан начин, аутоматизовани аутомобили – без људских возача за воланом – прешли су милионе километара на путевима у земљама као што су САД и Клина, а подаци показују да статистички имају мање саобраћајних несрећа од људи.
А опет је анкета коју је спровео Југов прошле године показала да би се 37 одсто Британаца осећало „веома небезбедно&qуот; у њима.
Била сам у неколико и иако се нисам осећала небезбедно, јесте ми било – након што је осећај новине ишчилео – помало досадно.
А можда се управо то налази у средишту расправе о употреби технологије као арбитра у спорту.
„Оно што спортски организатори покушавају да постигну и што постижу користећи технологију је савршенство&qуот;, каже спортски новинар Бил Елиот – главни уредник Голф мантлија.
„Можете да употребите аргумент да је савршенство боље од несавршенства, али да је живот савршен, сви бисмо се на смрт досађивали. И зато то јесте корак напред али и искорак у страну у другачију врсту света – у савршен свет – и онда се сви шокирамо кад ствари пођу по злу.&qуот;
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
- Спорт и вештачка интелигенција: Где је граница за лажне инфлуенсере
- Вештачка интелигенција покушава да открије ко су будући олимпијски шампиони
- Како вештачка интелигенција на Ролан Гаросу штити играче од интернет насиља
(ББЦ Невс, 07.09.2025)
