Posle susreta koji nije doneo mir Ukrajini, Zelenski u Vašingtonu u ponedeljak

Po završetku najiščekivanijeg susreta ove godine između američkog i ruskog predsednika Donalda Trampa i Vladimira Putina na Aljasci, koji nije doneo primirje, za ponedeljak je najavljen dolazak ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog u Vašington.

Zajedničkim saopštenjem su se oglasili i evropski lideri navodeći da su „spremni da rade sa predsednikom Trampom i Zelenskim na trilateralnom samitu uz evropsku podršku“.

Razgovor između Trampa i Putina trajao je tri i po sata, a oba lidera su ga okarakterisala „pozitivnim i konstruktivnim“.

Putin je rekao da je „zainteresovan" za okončanje sukoba koji je izbio ruskom invazijom na Ukrajinu u februaru 2022, koji je opisao kao „tragediju".

„Nema dogovora dok se on zaista ne postigne", kratko je rekao Tramp, naglašavajući da „još nisu došli do cilja", uprkos „velikom napretku".

Čini se da je najveći utisak na novinare ostavila rečenica koju je Putin izgovorio na engleskom - pozvavši Trampa na novi susret u Moskvi.

I sam Tramp je delovao zatečen, odgovorivši da bi mu taj put „doneo mnoštvo kritika".

https://www.facebook.com/BBCNewsnasrpskom/videos/1981052422649034

Neubičajeno za obraćanja novinarima predsednika Trampa, pitanja nije bilo, a američki lider je kasnije rekao uredniku njemu bliske TV stanice Foks njuz da je sastanak ocenio sa „10 od 10".

„Dobro smo se razumeli", rekao je Tramp, navodeći da je „sada na (predsedniku Ukrajine Vladmiru) Zelenskom da se postigne dogovor, kao i učešće Evrope u njemu".

Zelenski, koji nije bio pozvan na susret u Enkoridžu, posle razgovora sa Trampom i koordinacije sa evropskim liderima rekao je da se „mora postići pravi mir, koji će biti trajan, a ne samo još jedna pauza između ruskih invazija“.

„Bezbednost mora biti garantovana pouzdano i dugoročno, uz učešće i Evrope i SAD“, rekao je ukrajinski predsednik.

Tokom razgovora sa američkim predsednikom poručio je i da su „sankcije efikasan alat i da ih treba pooštriti, ako ne bude trilateralnog sastanka ili ako Rusija pokuša da izbegne pošten kraj rata“.

U zajedničkom saopštenju evropskih lidera koji su potpisali, između ostalih, i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, britanski permijer Kir Starmer, franucski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Fridrih Merc, rečeno je da su „spremni da podrže pritisak na Rusiju“.

„Ukrajina može računati na našu nepokolebljivu solidarnost dok radimo postizanju mira koji štiti vitalne bezbednosne interese Ukrajine i Evrope“, navodi se u saopštenju.

Takođe su poručili da je na Ukrajini da donosi odluke na svojoj teritoriji, kao i da se „međunarodne granice ne smeju menjati silom“.

Američki i ruski predsednici su se na Aljasci sastali posle šest godina.

Tramp je dočekao Putina na crvenom tepihu prostrtom na pistu vojnog aerodroma, a pre odlaska na razgovor, dugo su se rukovali.

U najvećoj američkoj savezoj državi koju je Amerika kupila od Rusije pre skoro 160 godina, održava se sastanak koji mnogi nazivaju 'istorijskim' .

Tokom puta iz Vašingtona za Aljasku, Tramp je novinarima oštro rekao da posle sastanka želi da objavi dogovor o prekidu vatre.

„Neću biti zadovoljan bez dogovora", rekao je Tramp.

Ljubazne reči bez rezultata

Gari O' Donahju, BBC urednik, Severna Amerika

Ishod ovog sastanka još uvek nije potpuno jasan, ali je razmenjeno puno toplih reči.

Putin je govorio o poštovanju i konstruktivnosti, a Tramp je rekao da su razgovori bili veoma produktivni.

Ali ni jedan ni drugi predsednik nije nagovestio da je došlo do makar naznaka suštinskog dogovora o najvažnijem pitanju - prekidu vatre, a kamoli širem mirovnom sporazumu posle tri i po godine ruske invazije na Ukrajinu.

Dvojica predsednika su se, za Trampove standarde, neuobičajeno kratko obratili novinarima, ne odgovorivši ni na jedno pitanje.

Ali ima naznaka mogućeg drugog sastanka: Tramp je rekao da će razgovarati sa Putinom „vrlo brzo i verovatno ćemo se uskoro ponovo videti“.

Na to je Putin odgovorio na engleskom jeziku: „sledeći put u Moskvi“.

„Zanimljivo“, odgovorio je Tramp, dodavši da bi mu taj put doneo „mnogo kritika“.

Obe strane će susret okarakterisati kao uspešan.

Za Ukrajinu, međutim, neizvesnost oko budućnosti i ishodu rata ostaje.

Sastanak narušava Trampovu reputaciju posrednika u pregovorima

Entoni Zurčer, dopisnik za Severnu Ameriku

„Nema dogovora dok ne bude dogovora“, rekao je Donald Tramp na početku njegovog govora posle samita u Enkoridžu.

Bio je to zaobilazni način da prizna da posle nekoliko sati razgovora ipak nema dogovora.

Nema prekida vatre.

Ništa opipljivo za izveštavanje.

Američki predsednik je rekao da su Vladimir Putin i on postigli „veliki napredak“, ali bez mnogo detalja o čemu se tačno radi, ostavljajući tako prostora svetskoj mašti.

„Nismo postigli cilj“, rekao je kasnije, pre nego što je izašao iz prostorije, a da nije odgovorio na pitanja stotina okupljenih novinara.

Tramp je prešao dug put do ovakvih hirova. Mada evropski saveznici Amerike i ukrajinski zvaničnici mogu da odahnu pošto nije ponudio jednostrane ustupke ili sporazume koji bi mogli da potkopaju buduće pregovore.

Za čoveka koji voli da se predstavlja kao mirotvorac i posrednik u postizanju dogovora, izgleda da Tramp neće napustiti Aljasku ni sa jednim od ovih aduta.

Iako je Tramp imao manji ulog tokom ovih pregovora od Ukrajine ili Rusije, to će se ipak negativno odraziti na njegov domaći i međunarodni ugled posle ranijih obećanja da sastanak ima samo 25 odsto šanse za neuspeh.

Štaviše, američki lider je morao da trpi očigledno poniženje ćuteći kao zaliven dok je Putin držao monolog, sa opširnim uvodnim delom.

To je bila značajna razlika u odnosu na uobičajene rutine u Ovalnom kabinetu, kada američki predsednik obično drži slovo dok njegov inostrani kolega posmatra to bez komentara.

Iako je Aljaska američka teritorija, činilo se da se Putin više oseća kao kod kuće, na prostoru za koji njegovi zvaničnici vole da kažu da je nekada bila „ruska Amerika“ pre prodaje SAD-u u 19. veku.

To bi mogao da bude jedan od momenata koji će frustrirati američkog predsednika u narednim danima, kao i novinski izveštaji koje će predstaviti ovaj samit kao neuspeh.

Sada se postavlja veliko pitanje, koje jedan reporter nije mogao da ga postavi u petak, da li će Tramp odlučiti da kazni Rusiju i uvede joj dugo očekivane nove sankcije.

Američki lider je delimično to objasnio u prijateljskom intervjuu za Foks njuz pre nego što je otputovao, rekavši da će razmotriti takav potez „možda za dve, tri nedelje“.

Ali s obzirom na to da je predsednik „teške posledice“ obećao ako Rusija ne krene ka prekidu vatre, takav neuobičajen odgovor može izazvati više pitanja nego što će dati odgovora.

Američki i ruski predsednici su se na Aljasci sastali posle šest godina.

Tramp je dočekao Putina na crvenom tepihu prostrtom na pistu vojnog aerodroma, a pre odlaska na razgovor, dugo su se rukovali.

U najvećoj američkoj savezoj državi koju je Amerika kupila od Rusije pre skoro 160 godina, održava se sastanak koji mnogi nazivaju 'istorijskim' .

Tokom puta iz Vašingtona za Aljasku, Tramp je novinarima oštro rekao da posle sastanka želi da objavi dogovor o prekidu vatre.

„Neću biti zadovoljan bez dogovora", rekao je Tramp.

Putin je februara 2022. godine naredio invaziju na Ukrajinu - ili kako je Kremlj naziva 'Specijalna vojna operacija' - tvrdeći da želi da „demilitarizuje i denacifikuje" Ukrajinu, spreči dalje ugrožavanje ruskog stanovništva, kao i da NATO ostane dalje od njenih granica.

Neke od tvrdnji je ponovio posle sastanka, rekavši da do rata ne bi došlo da je Tramp bio predsednik, a ne demokrata Džo Bajden.

„Naš stav je jasan i nedvosmislen", poručio je pre sastanka Sergej Lavrov, šef ruske diplomatije, koji je na Aljasku stigao u majici sa natpisom SSSR (skraćenica za Sovjetski Savez).

Putin u geopolitičkom centru svetske pažnje

Stiv Rozenberg, BBC urednik za Rusiju

Kada „konferencija za štampu“ nije konferencija za štampu?

Onda kada nema pitanja.

Na očigledno iznenađenje prisutnih u sali, predsednici Putin i Tramp napustili su govornicu čim su dali izjave – bez mogućnosti za postavljanjem bilo kakvih pitanja.

Članovi ruske delegacije takođe su brzo napustili prostoriju, ne odgovorivši ni na jedno od pitanja koja su im novinari upućivali.

Bili su to jasni znaci da kada je u pitanju rat u Ukrajini, mišljenja Vladimira Putina i Donalda Tramp se i dalje značajno razmimoilaze.

Donald Tramp je insistirao na ruskom prekidu vatre. Vladimir Putin mu to nije omogućio.

Preko dana je vladala sasvim drugačija atmosfera.

Američki predsednik Tramp je postavio crveni tepih za Vladimira Putina, tretirajući lidera Kremlja kao počasnog gosta.

Ruski predsednik je bio u geopolitičkom centru pažnje, deleći scenu sa liderom najmoćnije zemlje na svetu.

Ali kakva će biti reakcija Trampa na ono što se dogodilo?

Još uvek nije uspeo da ubedi Putina da okonča ruski rat u Ukrajini.

Ranije je pretio oštrijim pristupom Rusiji, ultimatumima, rokovima i upozorenjima o daljim sankcijama ako Moskva ignoriše pozive na prekid vatre.

Nije ih ispunio.

Hoće li?

Uzdah olakšanja Ukrajine - ali strah za ono što sledi

Vitalij Ševčenko, urednik za Rusiju, BBC Monitoring

Ono što se dogodilo u Enkoridžu mnogima može delovati antiklimaktično, ali su se zato u Kijevu čuli uzdasi olakšanja jer nije objavljen „sporazum“ koji bi koštao Ukrajinu teritorije.

Narod Ukrajine takođe zna da su svi njihovi ključni sporazumi sa Rusijom na kraju raskinuti, tako da čak i da je jedan najavljen u Enkoridžu, bili bi skeptični.

Ukrajinci će, međutim, biti uznemireni što je Vladimir Putin na zajedničkom nastupu pred medijima još jednom govorio o „osnovnim uzrocima“ sukoba i rekao da će samo njihovo uklanjanje dovesti do trajnog mira.

Prevedeno sa žargona Kremlja, ovo znači da je i dalje odlučan da teži prvobitnom cilju njegove „specijalne vojne operacije“ - a to je demontiranje Ukrajine kao nezavisne države.

Tri i po godine zapadnih napora nisu uspele da ga navedu da promeni mišljenje, a to sada podrazumeva i samit na Aljasci.

Neizvesnost koja traje nakon sastanka je takođe zabrinjavajuća.

Šta se dešava sledeće?

Hoće li se ruski napadi nastaviti nesmanjenim intenzitetom?

U proteklih nekoliko meseci svedočili smo nizu zapadnih rokova koji su dolazili i prolazili bez posledica, i pretnji koje nikada nisu sprovedene.

Ukrajinci ovo vide kao poziv Putinu da nastavi sa napadima.

Moguće je da će se očigledan nedostatak napretka postignutog u Enkoridžu videti na isti način.

Niko nije očekivao da će susret Trampa i Putina doneti iznenadni kraj rata u Ukrajini, piše Frenk Gardner, BBC urednik za bezbednost.

Prisustvo Vladimira Putina na tlu SAD, ruskog lidera koga je Međunarodni krivični sud optužio za ratne zločine, predstavlja udarac težnjama drugih zapadnih zemalja da ga drže izolovanim kao globalnog izgnanika, piše Garnder.

Uoči odlaska u Aljasku, Putin je za Trampa rekao da veruje da iskreno ulaže napore da se rat zaustavi.

„Da ja nisam predsednik, Putin bi želeo celu Ukrajinu", rekao je Tramp uoči odlaska na Aljasku.

„Ali jesam predsednik i neću mu dozvoliti da petlja sa mnom", dodao je.

Američki predsednik je ranije izjavio da će već posle prvih nekoliko minuta znati da li će on i Putin „imati dobar sastanak", rekavši da će se u suprotnom „vrlo brzo završiti".

Njegov cilj u razgovorima biće da „postavi sto" za još jedan sastanak sa ruskim liderom, ali i ukrajinskim predsednikom Zelenskim.

U razgovoru za Foks njuz radio, Tramp je rekao da će, ako sastanak bude dobar, pozvati Zelenskog da dogovori novi susret.

Ali, dodao je, postoji „25 odsto šansi da ovaj sastanak neće biti uspešan".

Upitan o ovoj Trampovoj proceni, Lavrov je novinarima rekao da ruska strana ima „argumente i jasan, razumljiv stav" koji će predočiti.

„Mnogo toga je već urađeno" tokom posete Trampovog izaslanika, Stiva Vitkofa, Moskvi ranije u avgustu, rekao je Lavrov.

Brzo organizovan samit sa nejasnim ishodima

Lis Duset, Glavna međunarodna BBC dopisnica

Samiti sa visokim ulozima obično su dugo planiraju.

U većini slučajeva, obe strane se detaljno pripremaju pre nego što njihovi lideri sednu za pregovarački sto.

Iz svega što smo do sada čuli o ovom brzo organizovanom sastanku, Tramp u suštini želi da počne od početka.

Nije jasno šta će iz toga proizići, niti šta Amerika očekuje.

Trampova ideja od povratka u Belu kuću je da „zaustavi ubijanje".

To je hitan i plemenit cilj.

Ipak, postoji veoma velika razlika između zaustavljanja krvoprolića i pronalaženja puta za okončanje rata i postizanje održivog mira.

Čak je i samo zaustavljanje ubijanja neverovatno složeno.

Još je složenije kada sedite preko puta bivšeg šefa obaveštajne službe i najlukavijeg pregovarača - Putina.

I obe strane će želeti da kažu da su razgovori bili uspešni.

Tramp želi prekid vatre.

Ali, poslednjih meseci Putin je pristao samo na veoma ograničeno primirje.

Sigurno je pripremio priču tako da izgleda kao da sarađuje sa Trampom.

Ipak, nema znakova da je odustao od njegovog dugoročnog cilja - dominacije Ukrajinom.

Novinari BBC njuza na ruskom stigli su u Enkoridž 14. avgusta, dan pre sastanka koji se održava u jeku turističke sezone.

U lokalnim hotelima mesta nema, jer su sve sobe zakupili novinari i turisti.

Zbog toga, na primer, novinari iz ruskog predsedničkog tima moraju da spavaju i improvizovanom smeštaju u dvorani u Enkoridžu.

Tamo je bio i privremeni smeštajni centar tokom epidemije kovida-19.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Sastanak Trampa i Putina: Zašto na Aljasci i hoće li biti 'razmene teritorije'
• Sastanak Trampa i Putina: Teritorija ratom razorene Ukrajine - u mapama
• Šta Putin i Tramp žele od sastanka na Aljasci
• Kada i zašto je Amerika kupila Aljasku od Rusije
• Amerika i Rusija: Više od 200 godina (ne)prijateljstva
• Šta kaže istorija - kako je nastala Ukrajina i koje su veze sa Rusijom

(BBC News, 08.16.2025)