Može li veštačka inteligencija da postane svesna

Ulazim u kabinu uz izvesnu dozu zebnje.

Uskoro ću biti izložen stroboskopskim svetlima uz muziku, jer učestvujem u istraživačkom projektu koji pokušava da otkrije šta nas zapravo čini ljudima.

Ovo iskustvo podseća na test iz naučnofantastičnog filma Istrebljivač (Blade Runner), osmišljen da razlikuje ljude od veštački stvorenih bića koja se predstavljaju kao ljudi.

Da li sam možda robot iz budućnosti, a da to ni ne znam?

Da li ću položiti test?

Istraživači me uveravaju da se ovaj eksperiment zapravo ne bavi time.

Uređaj koji nazivaju Dreamachine (Mašina za snove) projektovan je da proučava kako ljudski mozak stvara našu svesnu percepciju sveta.

Kako se pali stroboskop, iako su mi oči zatvorene, vidim kovitlace dvodimenzionalnih geometrijskih obrazaca.

Kao da sam uskočio u kaleidoskop, gde se neprestano smenjuju trouglovi, petouglovi i osmouglovi.

Boje su žive, jarke i stalno se smenjuju: ružičasta, purpurnocrvena i tirkizna i svetle poput neonskih lampi.

„Mašina za snove”, pomoću treperećih svetala, iznosi unutrašnju moždanu aktivnost na površinu, sa ciljem da istraži kako funkcionišu naši misaoni procesi.

Slike koje vidim su jedinstvene za moj unutrašnji svet, i samo za mene, kažu istraživači.

Veruju da ti obrasci mogu da otkriju nešto o samoj prirodi svesti.

„Prelepo je, apsolutno prelepo. Kao da letim kroz sopstveni um!”, čuju kako šapućem.

„Mašina za snove”, koja je u Centru za nauku o svesti Univerziteta u Saseksu, u Engleskoj samo je jedan od mnogih novih istraživačkih projekata širom sveta koji se bave ljudskom svešću.

Analizira se onaj deo uma koji nam omućava da mislimo, osećamo, budemo svesni sebei donosimo nezavisne odluke o svetu oko nas.

Naučnici se nadaju da će proučavanjem prirode svesti uspeti bolje da razumeju šta se zapravo dešava u „silicijumskom mozgu” veštačke inteligencije.

Neki veruju da će sistemi veštačke inteligencije uskoro postati svesni, ako to već nisu.

Ali šta je zapravo svest i koliko je veštačka inteligencija blizu da je stekne?

Da li bi sama pomisao da veštačka inteligencija može da postane svesna mogla suštinski da izmeni čovečanstvo u narednih nekoliko decenija?

• Trideset pojmova ključnih za razumevanje veštačke inteligencije
• Hoće li veštačka inteligencija postati ‘bog’
• Veštačka inteligencija možda ima osećanja

Od naučne fantastike do stvarnosti

Ideja o mašinama koje poseduju vlastiti um odavno je prisutna u naučnoj fantastici.

Zabrinutost zbog veštačke inteligencije postoji skoro vek, još od filma Metropolis, u kojem robot oponaša pravu ženu.

Strah da mašine postanu svesne i ugroze ljude istražuje se u filmu 2001: Odiseja u svemiru iz 1968. godine, u kojem računar HAL 9000 napada astronaute na svemirskom brodu.

U najnovijem filmu iz serijala Nemoguća misija, koji je upravo izašao, svetu preti moćna, izopačena veštačka inteligencija.

Jedan od likova je opisuje kao „samosvestnog digitalnog parazita, koji sam uči i proždire istinu”.

U skorije vreme došlo je do preokreta u načinu na koji se u stvarnom svetu razmišlja o svesti mašina.

Sve više relevantnih ljudi izražava zabrinutost da to više nije samo u domenu naučne fantastike.

Ova nagla promena podstaknuta je dostignućima takozvanih velikih jezičkih modela (LLM - large language models), dostupnim na aplikacijama na mobilnim telefonima, kao što su Gemini i ČetGPT.

Sposobnost najnovije generacije velikih jezičkih modela da vodi uverljive i tečne razgovore iznenadila je čak i njihove tvorce, ali i neke od vodećih stručnjaka u toj oblasti.

Neki naučnici sve više veruju da će se kako veštačka inteligencija postaje sve inteligentnija, lampica odjednom upaliti unutar mašina i da će one postati svesne.

Drugi, poput profesora Anila Seta koji predvodi tim Univerziteta u Saseksu, nisu saglasni sa tim stavom i kažu da je „slepo optimističan i vođen sklonošću ljudi da sebe smatraju posebnim”.

„Svest povezujemo sa inteligencijom i jezikom jer su oni kod ljudi povezani.

„To što su povezani kod nas ne znači da su i kod svih drugih vrsta, na primer, kod životinja”, kaže on.

Pogledajte da li veštačka inteligencija može postati svesna sebe BBC Jutjub kanalu

https://www.youtube.com/watch?v=0c6YC6hw6Cs

Dakle, šta je zapravo svest?

Kratak odgovor je da niko ne zna.

To je jasno iz prijateljskih, ali žustrih rasprava u timu profesora Seta, u kojem rade mladi stručnjaci za veštačku inteligenciju, računarske nauke, neuronauke, i filozofiju, i zajedno pokušavaju da odgovore na jedno od najvećih pitanja nauke i filozofije.

Iako u Centru za istraživanje svesti postoje različita mišljenja, naučnici su saglasni u pogledu metode: razlaganje ovog ogromnog problema na niz manjih u okviru različitih istraživačkih projekata, među kojima je i „Mašina za snove”.

Baš kao što je potraga za „iskrom života” koja bi oživljavala nežive objekte napuštena u 19. veku u korist razumevanja kako funkcionišu pojedinačni delovi živih sistema, tim iz Saseksa sada koristi isti pristup kada je reč o svesti.

Nadaju se da će ustanoviti obrasce moždane aktivnosti koji objašnjavaju različite aspekte svesnog iskustva, kao što su promene u električnim signalima ili protoku krvi ka određenim regijama mozga.

Cilj nije samo da se pronađu korelacije između moždane aktivnosti i svesti, već i objašnjenja za pojedinačne komponente svesti.

Profesor Set je zabrinut da možda srljamo u budućnost koju sve brže oblikuje tehnološki napredak bez dovoljno naučnog znanja i razmišljanja o posledicama.

„Ponašamo se kao da je budućnost već napisana i da postoji neminovan pohod ka nadljudskoj zameni”, kaže on.

„Nismo dovoljno razgovarali o rastu uticaja društvenih mreža, što je uglavnom na našu kolektivnu štetu, ali u slučaju veštačke inteligencije, još nije kasno i možemo da odlučimo kakvu budućnost želimo”, ukazuje on.

• Kako je bot u kog sam se zaljubio raskinuo sa mnom
• Tri stadijuma veštačke inteligencije: Da li može da dovede do našeg izumiranja?
• Kako veštačka inteligencija otkriva nove načine za borbu protiv teških bolesti

Da li veštačka inteligencija već ima svest?

U tehnološkom sektoru ima onih koji veruju da su sistemi veštčke inteligencije u našim računarima i telefonima već možda svesni, i da bi tako trebalo i da se prema njima ophodimo.

Kompanija Gugl je 2022. suspendovala softverskog inženjera Blejka Lemoana pošto što je izjavio da četbotovi veštačke inteligencije mogu da osećaju i potencijalno pate.

U novembru 2024, službenik za dobrobit veštačke inteligencije u kompaniji Anthropic, Kajl Fiš, bio je koautor izveštaja u kojem se navodi da je svest veštačke inteligencije realna mogućnost u bliskoj budućnosti.

Nedavno je za američki dnevnik Njujork tajms (The New York Times) izjavio da veruje da postoji mala verovatnoća (15 odsto) da su četbotovi već svesni.

Jedan od razloga što veruje da je to moguće je činjenica da niko, čak ni ljudi koji su razvili te sisteme, ne znaju tačno kako oni funkcionišu.

Pogledajte video: Albanija - prva država sa ministarkom stvorenom veštačkom inteligencijom

To je zabrinjavajuće, smatra Mari Šenahan, vodeći naučnik u kompaniji Gugl Dipmajnd i počasni profesor veštačke inteligencije na Imperijal koledžu u Londonu.

„Zapravo ne razumemo baš najbolje kako veliki jezički modeli rade iznutra i to je svakako razlog za zabrinutost”, kaže profesor Šenahan za BBC.

Dodaje da je za tehnološke kompanije ključno da steknu dublje razumevanje sistema koje razvijaju.

„U čudnoj smo situaciji u kojoj gradimo te izuzetno složene sisteme, a nemamo pouzdanu teoriju o tome kako tačno ostvaruju te zapanjujuće rezultate.

„Zato će bolje razumevanje načina na koji funkcionišu omogućiti da ih usmerimo u željenom pravcu i osigurano da budu bezbedni”, kaže on.

Pogledajte video: Kako veštačka inteligencija koristi našu pijaću vodu

https://www.youtube.com/watch?v=j-PSjnvV6aw

'Sledeća faza u evoluciji čovečanstva'

U tehnološkom sektoru preovladava stav da veliki jezički modeli trenutno nisu svesni načina kojim mi doživljavamo svet, a verovatno ni na bilo koji drugi način.

Ali supružnici Lenor i Manuel Blum, počasni rofesori na Univerzitetu Karnegiju Melonu u Pitsburgu, u američkoj državi Pensilvaniji, veruju da će se to uskoro promeniti.

Ta promena bi, tvrde oni, mogla da se desi kada veštačka inteligencija i sistemi velikih jezičkih modela dobiju više neposrednih senzorskih ulaznih podataka iz stvarnog sveta, kao što su vid i dodir.

To bi im obezbeđivale kamere i haptički senzori (koji detektuju dodir), povezani sa sistemima veštačke inteligencije.

Blumovi razvijaju računarski model koji stvara sopstveni unutrašnji jezik brejniš (Brainish), kako bi omogućio obradu dodatnih čulnih podataka i tako pokušao da ponovi procese koji se odvijaju u ljudskom mozgu.

„Verujemo da brejniš može da reši problem svesti, onakvu kakvu je mi poznajemo.

„Svest veštačke inteligencije je neminovna”, kaže Lenor za BBC.

Manuel uz osmeh dodaje da veruje da će novi sistemi koji će se pojaviti biti „sledeća faza u evoluciji čovečanstva”.

Svesni roboti „biće naši potomci”, smatra on.

„U budućnosti, takve mašine će postojati na Zemlji, i možda na drugim planetama, kad nas više ne bude bilo”.

Profesor Dejvid Čalmers, stručnjak za neuronauku na Univerzitetu Njujorka, još je 1994. definisao razliku između stvarne i prividne svesti na konferenciji u Tusonu, u američkoj državi Arizoni.

Tada je izneo „težak problem svesti” da se objasni kako i zašto složene operacije u mozgu dovode do svesnog iskustva, kao što je, na primer, emocionalna reakcija koju doživimo kada čujemo pesmu slavuja.

Postoji mogućnost da se reši ovaj „težak problem svesti”, tvrdi profesor Čalmers.

„Idealni ishod bio bi onaj u kome čovečanstvo deli plodove ove nove inteligencije.

„Možda su naši mozgovi uvećani sistemima veštačke inteligencije”, kaže za BBC.

Govoreći o umešanosti naučne fantastike, ironično dodaje: „U mojoj struci, tanka je linija između naučne fantastike i filozofije”.

• Može li četbot zaista da bude drug vašem detetu
• Robot ili čovek: Ko bolje rešava zagonetke
• Veštačka inteligencija bi mogla da zameni 300 miliona poslova

'Računari od mesa'

Međutim, profesor Set istražuje ideju da prava svest može da postoji samo u živim sistemima.

„Postoji snažan argument da za svest nije dovoljno računanje, već da si živ sistem.

„Kod mozgova, za razliku od računara, teško je razdvojiti ono što rade od onoga što jesu”, kaže on.

Tvrdi da je bez tog razdvajanja teško poverovati da su mozgovi „samo računari od mesa”.

Ako je intuicija profesora Seta da je „biti živ” ključni uslov za postojanje svesti na pravom tragu, tehnologija koja bi najverovatnije mogla da razvije svest neće biti izrađena od silicijuma.

I neće je pokretati računarski kod, već će se sastojati od sićušnih skupina nervnih ćelija veličine zrna sočiva koje se trenutno uzgajaju u laboratorijama.

U medijima su poznati kao „mini-mozgovi”, u naučnoj zajednici se nazivaju cerebralnim organoidima i koriste se za istraživanje funkcionisanja mozga, kao i za ispitivanje lekova.

Australijska kompanija, Cortical Labs iz Melburna, razvila je čak sistem nervnih ćelija u posudi koji može da igra sportsku video-igru Pong iz 1972. godine.

Iako je daleko od stvarnog svesnog sistema, takozvani „mozak u posudi” izgleda sablasno dok pomera palicu gore-dole po ekranu da bi udario lopticu.

Neki stručnjaci smatraju da će ako se svest ikada i pojavi, najverovatnije to biti kroz naprednije i veće verzije ovih sistema živih tkiva.

Kompanija Cortical Labs prati njihovu električnu aktivnost u potrazi za bilo kakvim signalima koji bi mogli da nagoveste nastanak svesti.

Bret Kejgan, glavni naučnik i operativni direktor firme, svestan je da bi neka potencijalna, nepredvidiva inteligencija mogla da ima prioritete koji „nisu u skladu sa našima”.

U tom slučaju, kaže u polušali, moguće „organoidne gospodare” bi bilo lakše pobediti, jer „uvek ima izbeljivača” koji može da se polije po krhkim neuronima.

Vraćajući se ozbiljnijem tonu, ističe da je mali, ali značajan rizik od pojave veštačke svesti nešto na šta bi „veliki igrači” u ovoj oblasti morali ozbiljnije da obrate pažnju u okviru istinskih naučnih napora.

„Nažalost, ne vidimo nikakve ozbiljne napore u tom domenu”, dodaje razočarano.

Pogledajte priču o prvom filmu u virtuelnoj realnosti napravljenom u Srbiji na BBC Jutjub kanalu

https://www.youtube.com/watch?v=_1DiaAjcwzE

Iluzija svesti

Neposredniji problem bi mogao da bude pitanje kako iluzija da su mašine svesne utiče na nas.

Za samo nekoliko godina možda ćemo živeti u svetu u kojem nas okružuju humanoidni roboti i dipfejk prikazi koji deluju svesno, upozorava profesor Set.

Zabrinut je da ljudi neće moći da odole uverenju da veštačka inteligencija ima osećanja i empatiju, što bi moglo da dovede do novih opasnosti.

„To će značiti da tim stvarima više verujemo, da delimo više podataka sa njima i da smo otvoreniji za ono u šta nas ubeđuju”.

Ali još veći rizik od iluzije svesti je „moralna erozija”, smatra on.

„To će da iskrivi naše moralne prioritete tako što ćemo sve više resursa trošiti na brigu o tim sistemima nauštrb stvarnih stvari u našim životima”, objašnjava, misleći na to da ćemo se više saosećati sa robotima, a manje mariti za druge ljude.

To bi moglo suštinski moglo da nas promeni , kaže profesor Šenahan.

„Ljudski odnosi će se sve više kopirati u odnosima sa sistemima veštačke inteligencije.

„Oni će se koristiti kao učitelji, prijatelji, protivnici u video-igrama, pa čak i kao romantični partneri.

„Da li je to dobro ili loše, ne znam, ali će se desiti i nećemo moći to da sprečimo”, upozorava.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Kako veštačka inteligencija odgovara na uobičajena pitanja o zdravlju
• 'Nekad je teško prepoznati ko je napisao sastav, učenik ili veštačka inteligencija'
• Veštačka inteligencija će promeniti radni dan
• Nasleđe „Matriksa“ u stvarnom svetu: Od crvene pilule do zavera i dipfejkova
• Izgleda li kao prava žena
• Mladi traže psihoterapeutsku pomoć od veštačke inteligencije

(BBC News, 09.22.2025)