Evropska priznanja Države Palestine pokazuju da se i dalje (jedino) pita Amerika

Britansko i francusko priznanje Palestine kao države pred Ujedinjenim nacijama je istorijski trenutak u izraelsko-palestinskom sukobu koji traje jedan vek.

Ali je takođe i diplomatsko kockanje koje pokazuje da velike evropske sile veruju da je konflikt došao do tačke koja je zahtevala da naprave korak bez presedana.

Suočen sa trenutnom katastrofom u Pojasu Gazi, podjednako osuđujući Izrael i Hamas, francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da „ispravno mora da prevlada nad silom".

Cilj ovog poteza, usklađenog sa Velikom Britanijom i pod sponzorstvom Saudijske Arabije, jeste da rešenje o dve države održi živim.

Oni veruju da je dugo zastupano mirovno rešenje u međunarodnim krugovima jedini put ka pravednoj, zajedničkoj budućnosti dva društva.

Alternativa je postojanje jedne države, što podrazumeva dominaciju Izraela i podređenost Palestinaca, rekao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN) Antonio Gutereš.

Ništa ne može opravdati kolektivno kažnjavanje, izgladnjivanje ili bilo kakav vid etničkog čišćenja, dodao je.

Izrael je besan i preti odgovorom.

Izraelski zvaničnici ističu da je konferencija UN-a, kao i odluka o priznanju Palestine koju su upravo donele Velika Britanija, Francuska, Kanada, Australija i još neke zemlje, nagrađivanje Hamasa za napad na Izrael i otmice ljudi 7. oktobra 2023.

Neki izraelski ministri traže da odgovor bude aneksija delova okupirane Zapadne obale, čime bi se zauvek isključila mogućnost postojanja Palestine na ovoj teritoriji.

Kolacija premijera Benjamina Netanjahua, koju čine ultradesničarki političari, namerava da stavi tačku na rešenje o dve države.

Administracija Donalda Trampa nastavlja da podržava Izrael i odbacuje potez evropskih država, kažnjavajući takođe predsednika Palestinske uprave Mahmuda Abasa.

Zabranila mu je prisustvo na konferenciji u Njujorku zbog čega se on obratio video-linkom.

Evropljani, međutim, veruju da im nije ostalo puno izbora imajući u vidu situaciju na terenu.

Dok Izrael nastavlja vojnu ofanzivu na grad Gazu, dnevno gine desetine Palestinaca.

Hamas i dalje drži skoro 50 talaca, od kojih su mnogi mrtvi.

Zapadna obala pritisnuta je proširenjem izraelskih naselja i nasilja koje sprovode doseljenici.

Sve ovo se dešava dve godine posle napada od 7. oktobra 2023., a malo je znakova koji govore da će se Hamas predati, što je cilj Izraela, ako se pojača vojni pritisak.

• Ko je sve priznao Palestinu kao državu i kakav je stav zemalja Balkana
• Priznanje Države Palestine otvara novo pitanje - ko će da je vodi
• Zašto neke zemlje ne priznaju Palestinu kao državu

Makronova strategija je da pokuša da pokaže da diplomatija nudi održivu alternativu.

Najpre treba pronaći izvodljivo rešenje za okončanje rata u Gazi, a potom dugoročno rešenje u vidu postojanja dve države - Izraela i Palestine.

Evropske države ističu da je izraelska strategija propala i da su stradanje civila i dodatno ugrožavanje talaca bili njen jedini rezultat.

Francuzi tvrde da se diplomatskim putem može izvršiti pritisak na Hamas, pošto su ključne arapske zemlje na konferenciji pozvale tu grupu da se razoruža i preda oružje Palestinskoj upravi, odnosno Fatahu, suprostavljenoj političkoj grupaciji.

Poručuju i da Hamas ne može imati buduću lidersku ulogu među Palestincima.

Makron smatra da to može biti podsticaj za Izrael, dok ujedno ostavljaju otvorena vrata za normalizaciju odnosa sa Saudijskom Arabijom, što je cilj kojem Netanjahu i Tramp već dugo teže.

Ipak, odluka da se Palestini prizna državnost nije u skladu sa željama Vašingtona i stoga je značajno diplomatsko kockanje.

Makron je za govornicom UN delovao kao predsednik koji pokušava da preuzme ulogu svetskog lidera kako bi pronašao izlaz iz „košmara" Gaze, kako je to sročio sekretar UN-a, i da pronađe zajedničku izraelsko-palestinsku budućnost.

Ali posmatrajući stvari iz ugla čiste moći, on je bio pogrešan izbor.

Bez Amerike da predvodi pronalazak rešenja, ne postoji isti nivo stvarnog pritiska koji samo Vašington može da izvrši na sve strane.

A administracija Donalda Trampa i dalje odbacuje pristup Evropljana.

Tramp bi trebalo da govori UN, a zatim se, prema navodima, sastati sa arapskim liderima.

Taj susret je potpuno odvojen od zajedničkog rada Evropljana i arapskih predstavnika 22. septembra.

Nedostatak koordinacije između ključnih zemalja dodatno pojačava osećaj da stvari ne funkcionišu.

Istovremeno, Katar, koji je ranije posredovao u pregovorima Izraela i Hamasa, i dalje odbija da se ponovo uključi u pregovore, pošto je Izrael početkom ovog meseca napao lidere Hamasa na njegovoj teritoriji.

• Šta je kontroverzni izraelski plan o naseljavanju na Zapadnoj obali
• Izrael i Palestinci: Šta je rešenje dve države i zašto nikada nije sprovedeno
• 'Muslimanske zemlje da daju teritorije za palestinsku državu': Američki ambasador u Izraelu

I Makron i Starmer pomenuli su kolonijalno nasleđe njihovih država na Bliskom istoku.

Obojica su se prisetili kako je povlačenje Britanije iz Palestine 1948. godine, prethodilo međunarodnom priznanju Izraela kao države.

Sada, kažu, priznaju da Palestinci imaju jednako pravo na njihovu državu.

Njihove odluke danas međutim nemaju uticaja kao nekada.

Palestinska državnost može postati održiva samo ako je podrži današnja supersila Amerika.

A Tramp za sada ima drugačije ideje.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Izraelske snage nastavljaju okupaciju grada Gaze, hiljade beže pred tenkovima
• Gaza posle rata: Ko će se nositi sa 'bezbednosnom noćnom morom'
• Čeka li Izrael potpuna međunarodna izolacija zbog Gaze i koliko je to moguće
• 'Pasji sinovi iz Hamasa, pustite taoce i poštedite nas', poruka predsednika Palestinske uprave
• Šta Palestinci kažu o priznanju njihove države
• Putin i Netanjahu - dve najveće Trampove glavobolje

(BBC News, 09.23.2025)