Zahvalnost za čitanost jedne priče i za tihu baku koju smo svi makar na trenutak zavoleli kao svoju

Hvala svima koji su u toj krhkoj, tihoj starici videli svoju baku, svoju majku, svoju komšinicu. Hvala što ste joj makar posvetili nekoliko minuta svog života kroz pogled, misao, suzu i poklonili ono što za života retko ko jeste: pažnju. A ona… Živela je u oronuloj kući koja je više ličila na ruševinu nego na dom. Zidovi su se krunili kao da se predaju vremenu. Prozori su odavno prestali da dihtuju, a vrata su škripala kao da mole da ih više niko ne otvara. Bila je