Истраживање Штаде: Отвореност према вештачкој интелигенцији у здравству у порасту у Европи
Око 39 одсто Европљана радије прихвата консултације са вештачком интелигенцијом него са лекаром, показало је истраживање немачке фармацутске компаније Штада (Стада) чији су резултати данас објављени.
Међу млађим генерацијама (18–45 година), та бројка је још вец́а и износи 45 одсто.
Поборници вештачке интелигенције у здравству истичу сталну доступност, брзе одговоре и објективне повратне информације. Неки се чак осећају сигурније делећи личне здравствене податке са дигиталним интерфејсом него са људским бићем.Приступачност/доступност АИ система 24/7 и обезбеђење тренутног одговора је главни разлог за 57 одсто Срба, 56 одсто Мађара, 55 одсто Чеха и 54 одсто Словака.
Али постоји и опрез: више од половине Европљана (52 одсто) је и даље неодлучно. Главни мотиви за избегавање консултација са вештачком интелигенцијом су недостатак поверења, праћен потребом за личном интеракцијом. Ипак, овај скептицизам можда нец́е трајати заувек – чак четвртина грађана који сумњају у АИ кажу да би могли да промене мишљење уколико вештачка интелигенција постане поузданија, навела је Штада у саопштењу.
Главни мотиви за избегавање консултација са вештачком интелигенцијом су недостатак поверења, праћен потребом за личном интеракцијом. Недостатак поверења у способност вештачке интелигенције да пружи тачне медицинске савете је главни мотив за 61 одсто Ираца, 60 одсто Швеђана и Португалаца, 59 одсто Казахстанаца, 58 одсто Данаца, али и 49 одсто становника Србије.
Лична интеракција у медицинским/психолошким консултацијама је важна за 54 одсто Швеђана, 53 одсто Француза, 52 одсто Бугара и 44 одсто Срба.
Забринутост да ће њихови лични подаци бити похрањени или дељени од стране АИ система показало је 25 одсто Ираца, 24 одсто Британаца, по 22 одсто Француза и Немаца, и свега осам одсто Срба.
Грађани Европе у значајном броју највеће поверење имају у изабраног лекара/доктора опште праксе, али и и остале здравствене раднике.
Када је у питању поверење, људи су и даље на првом месту. Лекари опште праксе воде на ранг листи (69 одсто), а одмах иза њих су здравствени радници (61 одсто) и фармацеути (58 одсто).
Након тога, ниво поверења нагло опада: свега 24 одсто грађана има поверење у специјализоване здравствене билтене, 20 одсто верује Гуглу, а само 15 одсто верује вештачкој интелигенцији. Ипак, и то је више од поверења у масовне медије (12 одсто) или здравствене инфлуенсере на друштвеним мрежама (11 одсто). На самом дну су политичари, којима верује свега осам одсто Европљана.
Поверење у лекаре опште праксе указује 81 одсто Данаца, 80 осто Белгијанаца, 79 одсто Португалаца, по 77 одсто Шпанаца и Холанђана, али и 65 одсто Срба. Велико поверење у остале здравствене раднике је највидљивије код Шпанаца (80 одсто), Холанђана и Чеха (по 74 одсто), док научницима највише верују грађани Шпаније (73 одсто) и Португалије (71 одсто), али и Србије и Словачке (по 59 одсто).
Ирци и Белгијанци (по 69 одсто) имају поверење у фармацеуте, али и Холанђани (68 одсто), у мањој мери и Срби (51 одсто).
АИ, односно вештачка интелигенција највеће поверење остварује код Узбекистанаца (30 одсто) и Румуна (20 одсто), у мањој мери код грађана Србије (15 одсто).
Овогодишње истраживање Штаде показује да грађани старији од 55 година, као и они са добрим физичким здрављем знатно више верују својим изабраним лекарима.
Насупрот њима, млађе генерације више верују здравственим инфлуенсерима на друштвеним мрежама, али и вештачкој интелигенцији. И поред тога што вештачка интелигенција буди радозналост и полако стиче поверење, када је у питању здравље, Европљани и даље стављају људе на прво место – посебно оне са медицинским образовањем.
(Бета, 30.09.2025)
