Istraživanje Štade: Otvorenost prema veštačkoj inteligenciji u zdravstvu u porastu u Evropi
Oko 39 odsto Evropljana radije prihvata konsultacije sa veštačkom inteligencijom nego sa lekarom, pokazalo je istraživanje nemačke farmacutske kompanije Štada (Stada) čiji su rezultati danas objavljeni.
Među mlađim generacijama (18–45 godina), ta brojka je još veća i iznosi 45 odsto.
Pobornici veštačke inteligencije u zdravstvu ističu stalnu dostupnost, brze odgovore i objektivne povratne informacije. Neki se čak osećaju sigurnije deleći lične zdravstvene podatke sa digitalnim interfejsom nego sa ljudskim bićem.Pristupačnost/dostupnost AI sistema 24/7 i obezbeđenje trenutnog odgovora je glavni razlog za 57 odsto Srba, 56 odsto Mađara, 55 odsto Čeha i 54 odsto Slovaka.
Ali postoji i oprez: više od polovine Evropljana (52 odsto) je i dalje neodlučno. Glavni motivi za izbegavanje konsultacija sa veštačkom inteligencijom su nedostatak poverenja, praćen potrebom za ličnom interakcijom. Ipak, ovaj skepticizam možda neće trajati zauvek – čak četvrtina građana koji sumnjaju u AI kažu da bi mogli da promene mišljenje ukoliko veštačka inteligencija postane pouzdanija, navela je Štada u saopštenju.
Glavni motivi za izbegavanje konsultacija sa veštačkom inteligencijom su nedostatak poverenja, praćen potrebom za ličnom interakcijom. Nedostatak poverenja u sposobnost veštačke inteligencije da pruži tačne medicinske savete je glavni motiv za 61 odsto Iraca, 60 odsto Šveđana i Portugalaca, 59 odsto Kazahstanaca, 58 odsto Danaca, ali i 49 odsto stanovnika Srbije.
Lična interakcija u medicinskim/psihološkim konsultacijama je važna za 54 odsto Šveđana, 53 odsto Francuza, 52 odsto Bugara i 44 odsto Srba.
Zabrinutost da će njihovi lični podaci biti pohranjeni ili deljeni od strane AI sistema pokazalo je 25 odsto Iraca, 24 odsto Britanaca, po 22 odsto Francuza i Nemaca, i svega osam odsto Srba.
Građani Evrope u značajnom broju najveće poverenje imaju u izabranog lekara/doktora opšte prakse, ali i i ostale zdravstvene radnike.
Kada je u pitanju poverenje, ljudi su i dalje na prvom mestu. Lekari opšte prakse vode na rang listi (69 odsto), a odmah iza njih su zdravstveni radnici (61 odsto) i farmaceuti (58 odsto).
Nakon toga, nivo poverenja naglo opada: svega 24 odsto građana ima poverenje u specijalizovane zdravstvene biltene, 20 odsto veruje Guglu, a samo 15 odsto veruje veštačkoj inteligenciji. Ipak, i to je više od poverenja u masovne medije (12 odsto) ili zdravstvene influensere na društvenim mrežama (11 odsto). Na samom dnu su političari, kojima veruje svega osam odsto Evropljana.
Poverenje u lekare opšte prakse ukazuje 81 odsto Danaca, 80 osto Belgijanaca, 79 odsto Portugalaca, po 77 odsto Španaca i Holanđana, ali i 65 odsto Srba. Veliko poverenje u ostale zdravstvene radnike je najvidljivije kod Španaca (80 odsto), Holanđana i Čeha (po 74 odsto), dok naučnicima najviše veruju građani Španije (73 odsto) i Portugalije (71 odsto), ali i Srbije i Slovačke (po 59 odsto).
Irci i Belgijanci (po 69 odsto) imaju poverenje u farmaceute, ali i Holanđani (68 odsto), u manjoj meri i Srbi (51 odsto).
AI, odnosno veštačka inteligencija najveće poverenje ostvaruje kod Uzbekistanaca (30 odsto) i Rumuna (20 odsto), u manjoj meri kod građana Srbije (15 odsto).
Ovogodišnje istraživanje Štade pokazuje da građani stariji od 55 godina, kao i oni sa dobrim fizičkim zdravljem znatno više veruju svojim izabranim lekarima.
Nasuprot njima, mlađe generacije više veruju zdravstvenim influenserima na društvenim mrežama, ali i veštačkoj inteligenciji. I pored toga što veštačka inteligencija budi radoznalost i polako stiče poverenje, kada je u pitanju zdravlje, Evropljani i dalje stavljaju ljude na prvo mesto – posebno one sa medicinskim obrazovanjem.
(Beta, 30.09.2025)
