Мађарски писац Ласло Краснахоркаи добио Нобелову награду за књижевност

Он је 122. други добитник престижне награде.

BBC News пре 29 дана

Mađarski pisac Laslo Krasnahorkai, nobelova nagrada za književnost, dobitnik Nobelove nagrade za književnosti — Мађарски писац Ласло Краснахоркаи, добитник Нобелове награде за књижевност 2025.

Мађарски писац Ласло Краснахоркаи добио је Нобелову награду за књижевност за 2025. годину.

Награда је додељена „за његово убедљиво и проницљиво дело, које, усред апокалиптичног терора, потврђује моц́ уметности&qуот;, саопштио је Нобелов комитет.

Присуство апсурда и гротескних претеривања у делима Ласла Краснохоркаија део је централноевропске традиције, чији су представници Франц Кафка и Томас Бернхард.

У одлуци Нобеловог комитета наведена је и његова способност да пише мирнијим и сведенијим тоном, по узору на писце с Истока.

Краснохоркаи је рођен 1954. у малом граду Ђула на југоистоку Мађарске у близини румунске границе. Сеоско окружење послужило је као позорница за ликове његовог првог романа Сатантанго, који је постао књжевна сензација по објављивању 1985. у Мађарској.

Редитељ Бела Тар је 1994. снимио седмочасовни филм на основу овог дела.

Године 2015, Краснохоркаи је добио Међународну Букерову награду за књижевност.

Поред Сатантанга, у Србији су објављени преводи књига Иде свет и Меланхолија отпора.

Он је 122. добитник ове награде која се додељује од 1901. године, а уз Имреа Кертеса (2002), Краснохоркаи је други мађарски писац који је добио Нобелову награду.

Историјат Нобелове награде за књижевност

Нобелову награду за књижевност додељује Шведска академија.

У доношењу одлуке, Шведска академија је везана не само општим оквиром статута Нобелове фондације (дело поднето за награду мора да донесе максималну корист целом човечанству), вец́ и Нобеловом конкретном напоменом да књижевно дело мора да пружи ову корист у „идеалистичком правцу&qуот;.

Оба критеријума су прилично нејасна, посебно други, који је изазвао значајне контроверзе.

Шта је тачно Нобел подразумевао под идеализмом?

Прац́ење еволуције како Шведска академија тумачи Нобелов тестамент је веома тешко, јер повеља фондације захтева да се сва документација и преписка чувају као поверљиви 50 година.

Савремено тумачење тестамента, међутим, држи се становишта да под идеализмом Нобел није подразумевао идеалистички покрет у књижевности, вец́ идеално извођење, језик и стил дела који га чине изузетним.

Од 1901. године, Нобелова награда за књижевност додељена је 117 пута, 121 књижевнику или књижевници.

Међу лауреатима, 18 су биле жене.

Најмлађи добитник Нобелове награде за књижевност био је Радјард Киплинг, који ју је добио 1907. у 41. години.

Најстарија је била Дорис Лесинг, која је освојила награду 2007. у 87. години.

Награда није додељена седам пута: 1914., 1918., 1935., 1940., 1941., 1942. и 1943. године.

Двојица књижевника су одбили награду.

Борис Пастернак је првобитно прихватио награду 1958. године, али ју је касније одбио под притиском совјетских власти, а Жан-Пол Сартр је одбио награду 1964. године, јер је доследно одбијао све званичне награде.

Погледајте видео: Пут старе књиге до новог читаоца