Molim te, polako: Nova kolumna Hane Piščević u štampanom izdanju Nedeljnika
Nedeljnik pre 10 sati
„Ma-ma“, ponavlja šapatom ušuškana između nas, dok me netremice gleda.
Samo joj se oči vide u tom mraku. Onda polako okreće glavu ka njemu: „Ta-ta“. A mi, u tri ujutru, iz najdubljeg sna, kao poslušni vojnici postrojavamo se u prozivci. Jer kad čuješ te reči, svoje počasno zvanje, moraš se odazvati. Ona se smeje. Pitam se odakle izvlači taj smeh usred noći, usred neprozirnog mraka. Zavidim joj što je ne muče moje besmislene misli o neprospavanoj noći, sutrašnjem propalom danu i zdravstvenim posledicama hroničnog umora. Sad joj se
